Novi podaci koje je danas 2. decembra, objavila statistička služba Evropske unije (Eurostat) otkrivaju sve dublje probleme u evropskoj privredi. Izvještaj obuhvata stanje u EU i eurozoni, a umesto očekivane stabilnosti donosi još jednu potvrdu da se evropska ekonomija kreće unazad i gubi snagu.
Nezaposlenost u eurozoni, zajednici država koje koriste zajedničku valutu euro, u oktobru je ostala na 6,4%, identična kao u septembru, što ukazuje na duboku stagnaciju. U poređenju sa oktobrom lane, situacija je lošija, pa je jasno da tržište rada klizi u stanje hronične slabosti.
Ukupno 13,35 miliona ljudi u Evropskoj uniji i dalje je bez posla, što pokazuje da tržište rada ne uspeva da se oporavi ni minimalno. Najteže je mladima – nezaposlenost među njima dostiže 15,2%, što predstavlja ozbiljan udar na buduću radnu snagu.
Najgore rezultate u stopi nezaposlenosti beleže zemlje koje već godinama nose teret strukturnih problema. Španija prednjači sa 10,5%, odmah iza nje su Finska sa 9,8% i Švedska sa 9%. Ove brojke odražavaju duboke slabosti u modelima tržišta rada i neefikasne politike koje ne daju pomak uprkos stalnim reformama.
Inflacija dodatno otežava situaciju. Prema preliminarnim procenama, inflacija u eurozoni porasla je na 2,2% u novembru. Hrana, alkohol i duvan poskupeli su za 2,5% na godišnjem nivou. Rast cena je takođe zahvatio i industrijsku robu, poput odeće, obuće, kućnih aparata i bele tehnike.
Najveći skok cena beleži Irska sa 4,7%, što pokazuje koliko duboko inflacija potresa pojedine članice. Visoke stope i dalje opterećuju i druge ekonomije: u Francuskoj rast cena ostaje blizu 1%, dok u Nemačkoj dostiže oko 2,6%, što je i dalje iznad ciljanih okvira i jasno pritiska potrošače.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Podaci ne lažu, a bajke koje dolaze sa Zapada ostavljene su za nepismene. Ovo je realno stanje Evropske unije – privreda koja slabi iz meseca u mesec, institucije koje tapkaju u mestu i građani koji sve teže podnose teret poskupljenja i nesigurnosti.
Piše: Stefan Bogdanović
