U Beču na današnji dan 30 novembra 1957. umro je jedan od najuticajnijih srpskih slikara, Pavle Paja Jovanović. Čovek koji je decenijama gradio ugled između Srbije i evropskih centara umetnosti ostao je zapamćen po majstorstvu, preciznosti i neprolaznim prizorima koje je preneo na platno.
U njegovom stvaralaštvu spojili su se akademski realizam, evropski uticaji i lična opsesija detaljem. Slikao je prizore iz prošlosti, raskošne portrete, ali i scene koje su običnom čoveku bile bliske. Tu nastaju dela kao što su Kićenje neveste, Boj petlova, Čas mačevanja, Seoba Srba i Takovski ustanak. Svojom preciznom, minucioznom tehnikom beležio je narodnu odeću, običaje i predmete koji bi bez njega ostali neprimećeni.
Malo je umetnika koji su ostavili trag i na platnu i na oslikavanju novčanica. Paja Jovanović je upravo to učinio. Njegovo majstorstvo najjasnije se vidi na novčanici od 1.000 dinara iz 1931. godine. Portret kraljice Marije oblikovao je na osnovu ranijih studija, zatim je dodao ornamentalne motive i figure sa simboličnim znacima. Novčanica postala je estetski standard svog vremena i jedna od najlepših ikada izdatih.
Njegovu prvu, zabranjenu ljubav nikada nije uspeo da zaboravi. Priča o mladom slikaru i Vrščanki kojoj je pripadalo njegovo srce završila se naglom roditeljskom zabranom. Njene crte godinama je utapao u lica svojih junakinja, kao nagoveštaj onoga što nikada nije dobilo svoj kraj. U svakoj liniji kojom je gradio ženske likove ostajao je trag jedne mladosti koju nije mogao da povrati.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Njegova baština i dalje je stub naše umetnosti. Njegove slike čuvaju prizore epoha i života običnog sveta, pa i danas oblikuju način na koji gledamo prošlost. „Odmor bašibozuka“, kupljen za 350.000 evra i tajno dopremljen u Srbiju, sada stoji u Konaku kneginje Ljubice — vraćen tamo gde mu je mesto.
Piše: Stefan Bogdanović
