U autobusu linije 90 u Lajpcigu, samo zato što je zamolio grupu mladih da bude tiša, 62-godišnji vozač autobusa zadobio je najmanje tri udarca glavom od 13-godišnjeg Iračanina. Vozač je pao krvav, doživeo moždani udar, hitno je operisan i sada se nalazi u komi, dok napadač, poznat policiji kao intenzivni delinkvent, neće krivično odgovarati jer u Nemačkoj deca mlađa od 14 godina ne podležu krivičnom gonjenju, prenosi „BILD“.
Prema detaljima do kojih je „BILD“ došao iz policijskih krugova, incident se dogodio 1. aprila oko 19 časova u delu Lindental, odmah iza stanice Sofijenštrase. Vozač je zaustavio autobus zbog glasne grupe mladih, prišao im i zamolio ih da smanje buku. Tada je situacija eskalirala, 13-godišnjak rođen u Iraku, nasrnuo je na njega i zadao mu više snažnih udaraca glavom. Vozač je pao na pod autobusa, a u bolnici mu je ubrzo dijagnostikovan moždani udar. Lekari su morali hitno da ga operišu. Pre napada, kako navode izvori, nije pokazivao nikakve zdravstvene tegobe.
Dečak je pobegao sa mesta događaja, ali ga je policija ubrzo identifikovala. Već je poznat kao povratnik u teškim prestupima, i trenutno ne pohađa školu. Slučaj preuzelo specijalizovano odeljenje za maloletničku delinkvenciju, ali pravne posledice su ograničene. Umesto krivične kazne, nadležne su socijalne službe, koje može da predloži samo vaspitne mere, prenose „t-online“ i „NIUS“.
Policija Lajpciga i dalje traga za svedocima događaja. Dok javni mediji, poput MDR-a, slučaj opisuju uzdržanije kao „fizički sukob“, tabloidi i portali poput „BILD-a“ i „NIUS-a“ naglašavaju poreklo napadača i njegov dosije, ukazujući na kako navode obrazac ponavljanja nasilja kod mladih migranata u Nemačkoj. Zdravstveno stanje vozača i dalje je ozbiljno, a novih informacija o tome da li se probudio iz kome za sada nema.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Ovaj slučaj nije samo tragedija jednog čoveka, već i slika duboke krize sistema u kojem običan građanin sve češće plaća najvišu cenu za politiku otvorenih granica i blag pristup prema maloletnim delinkventima. Kada 13-godišnji povratnik u nasilju može da čoveka dovede do kome, a da pritom praktično ne snosi krivičnu odgovornost, jasno je da pravna država više ne uliva poverenje žrtvama, već ostavlja utisak nemoći pred nasilnicima. Nemačka, a sa njom i veći deo Evrope, ovakvim slučajevima šalje opasnu poruku da zaštita društva više nije na prvom mestu. Koliko još vozača autobusa, prodavaca ili prolaznika mora da završi teško povređeno da bi se ozbiljno preispitala politika koja, pod izgovorom tolerancije i vaspitnih mera, ne uspeva da zaustavi nasilje?
Piše: Nina Stojanović
