Evropski gradovi suočavaju se sa pravom invazijom „super pacova“. Otporni su na otrove i razmnožavaju se brže nego ikad. Aktivisti za zaštitu životinja upozoravaju da dosadašnje metode više ne daju rezultate i traže hitna, nova rešenja, dok se vlasti hvataju u koštac sa problemom koji izmiče kontroli.
Procene su alarmantne: u Rimu živi čak sedam miliona pacova, Pariz broji između tri i šest miliona, dok ih u Briselu ima oko dva miliona. Sve češće se viđaju u podrumima, parkovima i oko kontejnera, gde bez straha traže hranu tik uz ljude.
Blaže zime omogućavaju im lakši opstanak i produžavaju sezonu razmnožavanja, pa se njihove populacije šire brže nego pre. Iako više ne predstavljaju istu zdravstvenu pretnju kao u vreme kuge, pacovi po ulicama i dalje izazivaju nelagodu i strah. Poseban problem predstavlja njihova sve veća otpornost na otrove. Naučnici upozoravaju da pacovi razvijaju genetsku rezistenciju, dok sve jače hemikalije koje se koriste za njihovo suzbijanje zagađuju okolinu i ubijaju druge životinje, uključujući ptice i kućne ljubimce.
U Briselu je već sprovedeno više od 1.300 akcija istrebljenja, ali bez dugoročnog efekta. Istovremeno, pitanje pacova postaje i politička tema, posebno u Parizu, gde se koristi u predizbornim kampanjama kao simbol loše higijene i upravljanja otpadom.
Paradoksalno, masovno trovanje može imati suprotan efekat. Kada im se smanji brojnost, pacovi se još brže razmnožavaju kako bi popunili „oslobođeni prostor“. Zato se sve više govori o drugačijem pristupu — kontroli rađanja – kontracepciji. Naučnici i organizacije za zaštitu životinja predlažu upotrebu specijalnih mamaca koji smanjuju plodnost. To su najčešće slatke tečnosti, koje pacovi rado konzumiraju. Aktivne supstance u njima deluju tako što kod ženki iscrpljuju folikule jajnika, dok kod mužjaka utiču na razvoj i pokretljivost spermatozoida. Rezultat je postepeno smanjenje broja novih jedinki, bez ubijanja postojećih. Prednost ovakvog pristupa je višestruka: ne ugrožava druge životinje, ne zagađuje životnu sredinu i izbegava se paradoks brzog razmnožavanja. Takođe, aktivni sastojci u nekim preparatima brzo se razlažu u neškodljiva jedinjenja, čime se dodatno smanjuje rizik po ekosistem.
Jedan od takvih proizvoda ,,ContraPest“ već je odobren u Sjedinjenim Američkim Državama još 2016. godine, ali u Evropi njegova primena koči složena i spora regulativa. Trenutno se ovi preparati tretiraju kao biocidi i podležu istim strogim procedurama kao i toksične hemikalije, što značajno usporava njihovo uvođenje na tržište. Uprkos tome, interesovanje raste, a stručnjaci veruju da bi upravo kontrola plodnosti mogla da bude dugoročno „super“ rešenje za sve veći problem „super pacova“ u urbanim sredinama.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Bez brzih i pametnih rešenja, „super pacovi“ mogli bi već u bliskoj budućnosti da preuzmu kontrolu nad evropskim metropolama i pretvore ih u otvoreno bojno polje između čoveka i glodara.
Piše: Biljana Stepanović
