Pravoslavni Badnji dan i Božić u Moldaviji obeležavaju se kao i u Srbiji, prema julijanskom kalendaru i predstavljaju najvažniji porodični praznik u godini. Badnje veče protiče u pripremi posne večere i porodičnom okupljanju, dok je Božić namenjen svečanom ručku i okupljanju sa rodbinom.
O tome kako izgledaju božićni dani u moldavskim porodicama za Vesti Online govori Alexandru Popescu iz Tohatina, mesta u okolini Kišinaua, glavnog grada Moldavije. Sa suprugom Ludmilom i sinovima Sanduom od 6 i Adrianom od 4 godine, praznike dočekuje prema pravoslavnoj tradiciji.
„Post traje 40 dana i strogo se poštuje. Ne jedu se namirnice životinjskog porekla, ne pije se alkohol i vodi se računa o ponašanju. Period je namenjen molitvi i uzdržanosti“, kaže Alexandru. Badnje veče, poznato kao „Ajunul Mare“, ima poseban značaj. Tada se priprema večera sa 12 posnih jela, koja simbolizuju apostole. Tokom tog dana ne iznosi se ništa iz kuće i ne pozajmljuju se stvari, jer se veruje da to utiče na tok godine.
Porodica se okuplja u najlepšoj prostoriji, takozvanoj „casa mare“, ukrašenoj ikonama, porodičnim fotografijama i ručno vezenim peškirima, uz simbolične božićne motive. „Stariji sin već postavlja pitanja i razume običaje, dok mlađi sve doživljava više kroz igru“, objašnjava Alexandru.
Tokom Badnje večeri i Božića selo obilaze grupe pevača koji izvode tradicionalnu pesmu „Colindă“, idući od kuće do kuće sa zvezdom. Pesmom se najavljuje praznik, a domaćini ih daruju voćem, orasima, kolačima ili sitnim novcem.
Na sam Božić po završetku posta, trpeza je bogata. Služe se jela od svinjskog mesa, kobasice, sarme od vinovog lista, suhomesnati proizvodi, domaći kolači i obavezna palenta. Ludmila priprema i „craciunel“, kolač u obliku osmice, koji se kači pored ikona i ostaje tu do prolećne ravnodnevice 23. marta.
Zimski običaji završavaju se 13. i 14. januara, kada deca obilaze kuće i „seju“ žito ili pirinač, izgovarajući stihove za zdravlje i napredak u godini koja počinje. „Sve ima svoj red. Običaji nisu ukras, već deo našeg naroda“, zaključuje Alexandru.
Piše: Stefan Bogdanović
