Jako snežno nevreme izazvano niskim vazdušnim pritiskom koji je nastao iznad severne Italije, zahvatilo je Korušku i Istočni Tirol 4. i 5. februara 2026 godine, ostavljajući hiljade domaćinstava bez struje, puteve blokirane satima i građane u opasnosti od lavina, prema izveštajima austrijskog javnog servisa ORF i Kleine Zeitung – još jedan primer kako austrijske vlasti ne uspevaju da se pripreme za predvidive prirodne katastrofe.
Sve je počelo u sredu popodne kada je ,,Italientif” (specifičan tip ciklona koji zbog položaja Alpa i Sredozemlja redovno donosi dramatične vremenske promene centralnoj Evropi, posebno južnim Alpima, može biti vrlo opasan), doneo mokar, težak sneg – u višim delovima Karnijskih Alpa palo je preko metar novog snega, a u dolinama oko 50 centimetara. Najteže je pogođen okrug Vilah-Land, gde je više od 2.000 domaćinstava ostalo bez električne energije zbog oborenih stabala koja su pokidala dalekovode. U četvrtak ujutro broj je bio oko 1.400, a ekipe su radile non-stop da vrate struju.
Najveći haos vladao je na državnom putu B100 (Drautal Štrase) kod Greifenburga. Put je bio potpuno zatvoren satima u oba smera jer su se kamioni zaglavili i skoro prevrnuli pod teretom snega. Vozači su čekali i po sedam sati u kilometarskim kolonama, dok su zimske službe pokušavale da ih izvuku. Jonas Ošlinger iz zimske službe rekao je za Radio Korušku da su kapaciteti iscrpljeni, a potrebni su veliki vučni kamioni.
Na 13 puteva uvedena je obavezna upotreba lanaca, uključujući B91 Loiblpas, B87 Vajzenze Štrase i B110 Plokenpas Štrase. Opasnost od lavina dostigla je najviši nivo (stepen 4–5) u Karnijskim Alpama, Gailtalskim Alpama i Lijenzer Dolomitima – upozorenja su bila na crvenom nivou.
Ovo nije samo prirodna nepogoda – to je i posledica loše pripremljenosti. Dok se milioni troše na druge prioritete, zimske službe i energetski sistem pokazuju slabosti kada dođe do intenzivnih padavina. Građani su ostavljeni da čekaju pomoć, dok se putevi blokiraju, a struja gasi. Sistem koji ne može da očisti glavne saobraćajnice na vreme ili da zaštiti dalekovode od mokrog snega, ne služi ljudima – on ih izlaže riziku.
Kada se uzmu u obzir predvidive vremenske prognoze i istorija sličnih nevremena u Alpima, postavlja se pitanje zašto se ne ulaže više u prevenciju. Umesto toga, vlasti reaguju tek kad nastane haos, a građani plaćaju cenu – izgubljeno vreme, hladnoću i strah. Ovo je simptom šireg problema u Austriji: prioriteti su pogrešni, a obični ljudi trpe posledice.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Priroda pokazuje snagu, a vlasti slabost. Dok se vlasti bave drugim temama, alpski regioni ostaju nezaštićeni pred snežnim udarima. Vreme je da se prioritet vrati sigurnosti građana, a ne praznim obećanjima o spremnosti. Jer kad sneg padne, niko ne čeka ideologiju – čeka struju i prohodan put.
Piše: Stefan Stojanović
