Milioni turista svake godine hrle na hrvatsku obalu, privučeni kristalno čistim morem i idiličnim plažama. Iza te sjajne razglednice krije se prljava istina, trećina ispusta i dalje direktno u Jadran izbacuje sirovu kanalizaciju punu fekalija, bez ikakvog ozbiljnog prečišćavanja. Hrvatska je i 2026. godine na samom dnu EU liste po stopi priključenosti na savremene postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Hrvatskoj je samo oko 43% stanovništva, dok je evropski prosek preko 80% .
Prema najnovijim podacima Instituta za zaštitu okoliša (HAOP) iz 2024 godine, od 284 registrovanih ispusta, čak 103 direktno puštaju neprečišćenu vodu u reke, jezera ili more. Na Jadranu se godišnje ispušta desetine miliona kubika otpadnih voda koje su prošle samo mehaničko predčišćenje ili nikakvo. U popularnim destinacijama poput Splita, Zadra, Istre i Dalmacije, pa i u Primorsko-goranskoj županiji, veliki projekti modernih bioloških čistionica poput onih u Rijeci, ili Kaštelima, već godinama stoje u mestu, dok turizam cveta.
Portal ,,morski.hr“ nedavno je objavio alarmantne snimke tamnih mrlje koja se sliva u more kroz podmorske cevi, samo nekoliko stotina metara od obale. Iako se ne može sa sigurnošću tvrditi da je svaka tamna mrlja fekalija, statistika i stručnjaci ne ostavljaju dilemu, Jadran postaje deponija za neobrađene otpadne vode.
Paradoksalno, u sezoni 2025/2026. godine čak 74 plaže i 33 marine nose prestižnu „Plavu zastavu“. Stručnjaci upozoravaju, taj pečat kvaliteta više duguje jakim morskim strujama i velikim dubinama nego efikasnoj državnoj politici prečišćavanja. Dok se u Briselu hvališe ekološkim standardima, na terenu se fekalije i dalje „razblažuju“ u moru, nauštrb zdravlja kupača i budućnosti Jadrana.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Hrvatska mora hitno da prestane da živi od iluzije „čistog mora“. Bez ozbiljnih investicija i političke volje, turisti će uskoro plivati ne u kristalnom Jadranu, već u sopstvenim fekalijama. To nije samo ekološki, već i ekonomski samoubilački čin.
Piše: Stefan Stojanović
