Dok se u Parizu već mesecima muče da sastave budžet i smanje deficit, najneobičniji spas stiže iz pravca od koga bi to najmanje očekivali – iz Atine.
Grčka, nekada simbol evropske dužničke krize, unapred je vratila 1,1 milijardu evra Francuskoj, kako prenosi Le Figaro, i to baš u trenutku kada se francuske finansije ljuljaju pod pritiskom loših projekcija i odlaganih odluka. Ispada da zemlja koja je pre 15 godina molila za pomoć sada postaje faktor stabilnosti za jednu od najvećih ekonomija EU.
Ovaj iznenadni priliv nije samo tehnički detalj u knjigovodstvu. On otkriva činjenicu: dok je Grčka uspela da konsoliduje javne finansije do mere da otplaćuje dugove pre roka, uključujući i kredite uzete 2010. godine, Francuska se bori da deficit spusti na planiranih 4,7% BDP-a do 2026.
Francuski poslanici zato ironično zahvaljuju „prijateljima Grcima“ što pomažu da se rupe u francuskom budžetu makar privremeno zakrpe. Iza diplomatskog osmeha stoji ozbiljan problem – Pariz zavisi od nečega što je trebalo da bude simbol slabosti Evrope, a danas se pokazuje kao neočekivani kreditor koji spašava računicu.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Izgleda da izreka „zadužen kao Grčka“ više nije stvarnost. Zemlja koja je nekada važila za simbol krize danas pokazuje fiskalnu disciplinu koju mnoge veće ekonomije ne uspevaju da dosegnu. Francuska, uprkos svojoj težini u EU, ostaje zaglavljena u budžetskom lavirintu koji sada popravljaju drugi. Paradoks je potpun: država koja je nekada spašavala Atinu sada računa na njen novac da bi održala sopstvene finansije pod kontrolom.
Piše: Stefan Bogdanović
