U Sremskim Karlovcima postoji škola starija od mnogih država. Među vinogradima, ikonama i bogatom istorijom, zapisana je prva velika priča o srpskom obrazovanju.
U jesen 1791. godine, dok su evropski gradovi tek gradili temelje modernog obrazovanja, u Sremskim Karlovcima je osnovana Prva srpska gimnazija, škola koja je postala svetionik znanja za generacije koje dolaze.
Glavni pokretač bio je mitropolit Stefan Stratimirović, vizionar koji je znao koliko je obrazovanje važno za budućnost naroda. Uz njega je tada stao i imućni trgovac Dimitrije Atanasijević Sabov, koji je za osnivanje Prve Karlovačke gimnazije donirao ogromnih 20.000 forinti, što bi danas bilo ekvivalentno nekoliko miliona.
Njih dvojica su znali: ako hoćemo budućnost, moramo ulagati u znanje.
Škola je tada imala šest razreda, sa programom koji bi i danas delovao ozbiljno: latinski kao osnovni jezik, uz nemački, istoriju, geografiju, fiziku, logiku, pa čak i antropologiju i moralnu filozofiju,a nešto kasnije i grčki jezik.
Pošto među Srbima nije bilo dovoljno visoko obrazovanih profesora, Stratimirović je je birao profesorski kadar koji su mahom činili Slovaci. Prvi direktor bio je doktor Johan Gros, a najduže je gimnaziju vodio Andrija Volni, koji je čak 21 godinu ostao na čelu srpskog Liceja.
Tačno vek nakon osnivanja, škola dobija svoju sadašnju zgradu, prelepu palatu iz 1891. godine, delo mađarskog arhitekte Odona Lehnera. Bila je to najlepša i najreprezentativnija srpska zgrada tadašnje Vojvodine. Nije služila samo kao škola već i kao Patrijaršijski dvor.
Danas je to Karlovačka gimnazija, moderna filološka škola sa bogatom istorijom. Njena biblioteka i dalje čuva dragocene knjige, dokumente i sećanja na vreme kada se znanje doživljavalo kao svetinja.
Iz Srpskog ugla:
Možda su se menjale granice, politike i programi, ali nešto je ostalo isto, duh ove škole. Onaj isti koji je govorio da znanje nema cenu, da obrazovanje ne pripada ni jednom režimu već narodu.
I zato, kad prođete kroz Karlovce, zastanite ispred njene fasade. U tišini zidova još uvek odzvanjaju reči profesora, šapat učenika i ono staro uverenje da samo znanjem postajemo slobodni.
