Analiza belgijske tehnološke firme „Chuuchuu“ iznedrila je poraznu statistiku evropskih železnica tokom 2025. godine. Istraživanje obuhvata Belgiju, Nemačku, Francusku, Italiju, Holandiju, Austriju i Švajcarsku, a obrada 17,3 miliona dolazaka otkrila je da je skoro petina voznih kompozicija kasnila. Ukupni gubitak vremena iznosi neverovatnih 71,3 miliona minuta, što odgovara periodu od skoro 136 godina.
Sistemska neefikasnost potvrđena je podatkom da opšta tačnost iznosi tek 80,9%, dok preostalih 19,1% putnika ne stiže na odredište na vreme. Kritična tačka nastupa oko 17 časova, kada se zbog popodnevnog špica saobraćaj blokira. Najveći zastoj ipak nastaje noću, kada putnički vozovi usporeno saobraćaju, gubeći prioritet sa teretnim kompozicijama.
Rang-lista najnepouzdanijih relacija dodatno produbljuje krizu, a predvodnik negativnog trenda je linija na relaciji Stokholm–Berlin, dok je odmah iza nje Inzbruk–Amsterdam sa prosečnim kašnjenjem od 80,8 minuta.
Državni bilansi pokazuju drastične razlike. Švajcarska dominira sa 97,8% tačnosti, a prate je Holandija i Belgija. Austrija zauzima četvrto mesto, dok su na začelju Francuska, Italija i Nemačka. Nemački sistem beleži najlošije rezultate sa svega 58,5% pravovremenih dolazaka i zbirnim kašnjenjem od 66,8 godina. Rekordni kolaps zabeležen je 1. jula 2025. usled ekstremnih vrućina, kada je red vožnje poštovalo samo 64,6% vozova, što predstavlja ozbiljan udarac evropskoj infrastrukturi.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Brisel godinama servira bajke o modernizaciji dok železnica puca pod teretom birokratije i nesposobnosti država da usklade standarde. Glavni krivac je izostanak zajedničke politike i stalna neslaganja unutar EU, što je mrežu pretvorilo u skup nefunkcionalnih nacionalnih parčića i promašenih investicija.
Piše: Stefan Bogdanović
