Od dobrotvora Damira iz Australije, na adresu malog Nikole Matkovića, koji u zabitom selu Vučinići, u muci i bedi živi sa bolesnim ocem Slavomirom i majkom Jevrosimom, stiglo je 150 AUD, a prilog stalne donatorke Rajke Tarlać i njenih prijatelja iz Sidneja uručen je Vukomiru Tomoviću iz naselja Šestovo, koji sam brine o paralizovanim sinovima Predragu (35) i Ivanu (25) uručeno je 200 AUD.
POZIV DONATORIMAAko želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete dobiti i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
Kada smo mu javili da opet dolazimo i da mu nosimo novac koji će mu mnogo značiti u daljem školovanju, mali Nikola Matković, "budući profesor biologije", najpre nije poverovao, a kad smo mu rekli da dar ponovo stiže iz Australije, kratko je prokomentarisao "Oni su divni."
– Zahvaljujući čitaocima "Vesti" kupili smo kravu i kozu, obezbedili dovoljno namirnica do jeseni, obukli smo se i obuli, dobio sam mobilni telefon i laptop, platili smo struju, imam i nešto uštekanih para za početak školske godine – s radošću kaže Nikola, hrabri đak pešak i zaljubljenik u prirodu i biologiju.
– Sad su moji nepokretni sinovi Predrag i Ivan blizu lekara i Zavoda u Novopazarskoj banji gde ih često vodim na terapije. Nemamo primanja i živimo od pomoći dobrotvora koji nam poput Rajke Tarlać pomažu da nabavimo najosnovnije namirnice, spremimo se za zimu, obezbedimo ogrev, kupimo lekove… Od donacija sam sahranio suprugu Zorku i majku Vidosavu, dok su one bile žive lakše sam brinuo o Predragu i Ivanu, sad je teško i biće sve teže, ja onemoćao, a oni takođe sve stariji i bolesniji – s gorčinom veli Vukomir Tomović, koji sinove često na leđima nosi do kola i lekara.
Odužuje se peticama– Prosto ne znam šta bih poručio dobrom Damiru iz Australije, sve lepe reči sam već potrošio, divim mu se i znam sigurno da je čovek velikog srca. Nije šala setiti se nekog siromašnog dečaka u zabitima Srbije i odvojiti od sebe da bi i njemu bilo bolje, to mogu samo veliki ljudi za koje sve donedavno, dok "Vesti" o meni nisu objavile prvi tekst, nisam ni verovao da postoje – priča Nikola, pametni dečačić i poručuje da će se svim dobrotvorima odužiti peticama. |
– Ne znam da li dobrotvorka Rajka zna koliko je za nas velika donacija od 200 dolara, nekada nam bude kao kuća, hvala Rajki, hvala njenim prijateljima, želim im dobro zdravlje, da ih bog čuva i sreća prati gde god da krenu i šta god da rade. Bez njih bi naš život bio skoro neizdrživ – dodaje Vukomir koga je zadesila još jedna velika muka. I njegova unuka Katarina, sada sedmogodišnja devojčica, ćerka trećeg (zdravog) sina Zorana i snaje Marine od rođenja je paralizovana.
– Predraga i Ivana sam već prežalio, sumnjam da će ikada prohodati. Duša me više boli zbog moje miljenice Katarine koja sa roditeljima više vremena provodi po bolnicama nego kući. Ipak, dete je, možda će medicina napredovati, nadam se da će bar Katarina prohodati, pristao bih odmah da umrem samo da se to desi – kaže Vukomir i zahvaljuje se opet donatorima iz Sidneja koji su se setili i njegove unučice.
U pravi čas
Na mukama: Vukomir Tomović – Mi smo se već svikli da skoro mesečno dobijamo vredne donacije od gospođe Rajke Tarlać i njenih prijatelja iz Sidneja. Uvek nam dođu u pravom trenutku, kad smo u nevolji i kada ostanemo bez dinara – priča Vukomir Tomović, nevoljnik iz Pasijeg Potoka na Rogozni koji je uz pomoć čitalaca "Vesti" izgradio kuću u novopazarskom prigradskom naselju Šestovo. |
