Iz starog vranjskog sokaka, gde se još osećao miris duvana, rakije i narodnih pesam, izašao je jedan od najsnažnijih i najiskrenijih glasova srpske književnosti. Borisav Bora Stanković, pisac koji je ogolio strasti, patnje i raslojavanje patrijarhalnog juga Srbije, rođen je na današnji dan 31. marta 1876. godine u Vranju.
Detinjstvo mu je obeležio rani gubitak roditelja, a mladost školovanje po južnim gradovima i Beogradu. Radio je kao poreznik i carinik, hodajući krajevima gde je iz prve ruke upijao priče o propadanju starih porodica, sukobu tradicije i novog vremena.
Njegovo remek-delo „Nečista krv“ iz 1910. godine i danas se čita kao da je napisano juče. Sofka, lepa i ponosna devojka iz ugledne, ali propale vranjske kuće, postaje simbol raslojavanja patrijarhalnog društva. Bora pokazuje kako krv, strast i novac polako truju generacije, kako se tradicija pretvara u kletvu, a ljubav u ropstvo. Roman je psihološki dubok, gotovo modernistički, iako je Bora formalno pripadao realizmu. Delo „Koštana“ strasna lirska drama puna vranjskog melosa i duboke tuge. Gazda Mladen, Tašana i likovi koji su toliko živi da ih i danas osećamo kao da su iz našeg sokaka, a kroz pesmu i igru Bora je uhvatio onaj neponovljivi duh juga.
Život mu nije bio lak. Oženio se Angelinom Milutinović, koju je zavoleo na maskenbalu, i sa njom imao tri ćerke. Bolovao je, živeo u siromaštvu i često bio ogorčen na beogradsku književnu scenu koja ga nije uvek razumela. Umro je mlad u 51. godini, 22. oktobra 1927. u Beogradu.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Danas Bora Stanković živi kao večni simbol juga Srbije – pisac koji je umeo da pati duboko, da voli strasno i da peva glasnije od svih. Njegove knjige nisu obična literatura. One su krv, znoj i suze jednog kraja koji je Srbiji pokazao snagu juga zemlje.
Piše: Stefan Bogdanović
