Bez lečenja majka neće moći da zagrli čedo

Monika i njena ćerkica: Ne zna se kojoj više treba zagljaj

 

– Pre tri godine moja ćerka Monika je posle rođenja bebe počela da pije antibebi pilule, koje joj je prepisala njena doktorka ginekolog koja joj je i vodila trudnoću, a da joj ni pre ni posle uzimanja ovih medikamenata nije radila analizu krvi. Monika je odlično nosila trudnoću, normalno se porodila, ali posle ovih pilula joj se napravio tromb, koji je izazvao trombozu pluća. Javljala se na vreme lekarima, ali su samo rekli da je u pitanju jača prehlada i ništa drugo. I kada joj je na poslu pozlilo, otišla je uveče u Urgentni centar i rekla da je pritiska u plućima, da ne može da diše, da noću loše spava… Doktor sa "bogatim iskustvom", rekao joj je onako usput: "Verovatno ti se slepila plućna maramica, pa te probada i jača prehlada", a da ni slušalicu nije stavio da je pregleda, a kamoli dao da se rade potrebne analize.
 

– Prepisao joj je lek protiv bolova i za spavanje. Ujutro kad je pala u nesvest, dva puta sam zvala Hitnu pomoć, koja je kasno stigla. Dva puta su joj radili reanimaciju. Borili smo se za njen život oko 15 meseci, jer je prolazeći kroz razne bolnice dobila dva puta sepsu i upalu pluća. Sav taj pakao je moja Monika pregurala, ali ne bez posledica… – priča kroz suze očajna majka Ljiljana Terzić i nastavlja:

– Vrlo mi je teško ovo podsećanje… Ne mogu vam ni rečima opisati kroz šta sam sve prolazila i kako sam spavala po bolničkim hodnicima. Bol i strah su upravljali celim mojim bićem, ali dobri ljudi su joj pomogli i spasli život. Ali, Mona, nažalost, još nije potpuno svesna svega što se događa oko nje, uprkos dugotrajnom lečenju. Sada je kod kuće i stabilnog je zdravstvenog stanja. Išla je u Atomsku banju Trepča, koja joj je dosta pomogla i za tako kratko vreme pomaci nabolje su vidljivi. Doktori su rekli da je potrebno da Monika bar dva puta godišnje, najmanje po 30 dana, boravi na rehabilitaciji, ali za to su potrebna finansijska sredstva, koja mi roditelji nemamo, jer je ovo privatna banja, pa nije moguće ni preko jedne državne ustanove ostvariti pravo na besplatno lečenje u njoj. Nemajući više na koja vrata da pokucam, otuda i moje molbe plemenitim čitaocima "Vesti" za razumevanje i pomoć. To nam ne pada nimalo lako, ali drugog rešenja zaista nema.

– Pisala sam i obraćala se mnogim našim državnim ustanovama za pomoć. Bar da nam odobre sredstva za vežbe koje su preskupe, ali svi su mi rekli da ih zakon sputava u tome. Sada kada je Monika stigla dovde, kada nas do ozdravljenja deli još samo malo, još jednom apelujem: Molim vas pomozite mojoj Moniki koja je više nego ikada potrebna svom detetu…