Tokom radova na izgradnji Ade Ciganlije početkom sedamdesetih, ronioci su učestvovali u čišćenju dna budućeg jezera. Jedan od njih prijavio je neuobičajen događaj tokom ronjenja u najdubljoj zoni. Zbog toga je ronilac odmah povučen i udaljen sa projekta.
Prema navodima radnika, upravo tih godina država je pokušavala da močvarni kraj pretvori u sređeno gradsko kupalište. Mašine su radile na površini. Ronioci su uklanjali mulj, granje i potonule predmete. Priča o incidentu pojavila se početkom sedamdesetih, kada je jedan ronilac tvrdio da je ispod slojeva guste vode osetio vibraciju i ugledao jedno veliko oko.
Postojala je i priča koja potiče iz vremena Drugog svetskog rata. Govorilo se da su nemačke jedinice na tom području ispuštale eksperimentalne hemikalije u vodene kanale. Ti tragovi ukazivali su da su supstance mogle da utiču na floru i faunu, da promene vrste ili da stvore uslove za neobične oblike života.
Naziv Ada Ciganlija najčešće se vezuje za tursko „ada“, što znači ostrvo. Drugi deo imena smatra se starim lokalnim izrazom koji je opisivao močvarno, često plavljeno zemljište. Vremenom se oblik menjao u govoru i postao „Ciganlija“, naziv koji je ostao kao trag nekadašnjeg izgleda tog prostora.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Danas je Ada Ciganlija sređeno, popularno gradsko izletište. Ljudi šetaju, voze bicikle, kupaju se i treniraju. U zimskim mesecima isto mesto nudi mir i prostor za odmor. Malo ko razmišlja o tome šta se nekada pričalo o njenim dubinama. Možda je sve samo mit. Možda u dubini još postoji nešto što ostaje neprimećeno, dok voda miruje kao i pre pola veka.
Piše: Stefan Bogdanović
