Dok Evropa ubrzano povećava vojne budžete usled rastućih globalnih tenzija i neutralna Austrija značajno pojačava izdvajanja za odbranu. Kako je saopštilo Ministarstvo odbrane u 2026. godini biće uloženo oko 473 miliona evra u modernizaciju vojne infrastrukture.
Od tog iznosa, 55% namenjeno je projektima u okviru Plana oporavka „ÖBH 2032+“ ( dugoročni plan razvoja i modernizacije austrijske vojske), dok je ostatak predviđen za održavanje postojećih objekata i tehničko unapređenje. Ministarka odbrane Klaudija Taner (ÖVP) poručuje da ulaganja obezbeđuju veću operativnu spremnost vojske, ali i bolje uslove za pripadnike oružanih snaga. Posebno naglašava da gotovo 99% projekata realizuju domaće kompanije, čime se direktno podstiče austrijska privreda.
Investicije su raspoređene u svih devet pokrajina. Beč dobija 115,7 miliona evra za obnovu kasarni, uključujući kompleks Marije Terezije. Donja Austrija dobija 102,1 milion evra za izgradnju hangara za helikoptere „AW169“ u Langenlebaru. Štajerska će raspolagati sa 77,9 miliona, dok Gornja Austrija dobija 64,9 miliona evra za garaže za tenkove „Leopard“ u Velsu. U Koruškoj se ulaže 30,9 miliona evra u novu kasarnu „Hensel“ u Vilahu. Salcburg dobija 31,2 miliona, Tirol 39,2 miliona za sanitetski centar u Insbruku, Burgenland 6,4 miliona, a Vorarlberg 4,8 miliona evra.
Austrija, iako vojno neutralna, planira da do 2032. poveća izdvajanja za odbranu na dva odsto BDP-a. Prema podacima Saveta EU, budžet je već porastao 18% u 2025. godini i dodatnih 8% u 2026. godini, uz odobrenu fiskalnu fleksibilnost uprkos budžetskom deficitu.
Trend rasta vojnih troškova prisutan je širom Evrope. Prema podacima SIPRI-ja, vojni izdaci su već 2022. godine porasli 3,7%, a rast se nastavlja usled bezbednosnih izazova i rata u Ukrajini.
Paralelno s tim, i Srbija povećava ulaganja u odbranu. Ipak, deo opozicije optužuje predsednika Aleksandra Vučića za „militarizaciju“ i podizanje tenzija. Primer Austrije pokazuje da i neutralne države sistematski jačaju svoje kapacitete.
Posebno je aktuelna tema obaveznog vojnog roka. Austrija ga primenjuje decenijama – muškarci služe šest meseci, dok žene mogu da se prijave dobrovoljno. Više evropskih zemalja vraća ili proširuje obavezno služenje vojske. U Srbiji se razmatra uvođenje vojnog roka u trajanju od 75 dana za muškarce od 19 do 27 godina, sa mogućim početkom krajem 2026. ili u martu 2027. godine, što je pojedinim oponentima zasmetalo.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Evropa se očigledno okreće jačanju odbrane. U tom kontekstu i Srbija prati širi evropski bezbednosni trend. Samo jaka Srbija je i stabilna Srbija.
Piše: Stefan Stojanović
