Američki „The New York Times“ početkom 2025. godine objavio je opširan tekst o navodnom talasu prelaska muslimana u hrišćanstvo na Kosovu, predstavljajući malu grupu etničkih Albanaca koji prihvataju katolicizam kao simbol „povratka evropskim korenima“. Iako zvanični podaci pokazuju da više od 90 odsto stanovništva i dalje pripada islamskoj tradiciji, list pokušava da ovaj marginalni fenomen predstavi kao važan društveni i identitetski zaokret.
U tekstu se Albanci sa Kosova prikazuju kao narod koji se navodno „vraća Evropi“ kroz hrišćanstvo, dok se zanemaruje istorijski i politički kontekst regiona, uključujući sistematsko brisanje srpskog kulturnog i verskog nasleđa na Kosovu i Metohiji poslednjih decenija.
Kritičari smatraju da ovakav narativ nije slučajan. Posle godina u kojima je američka javnost sve osetljivija na pitanja radikalnog islama i migracija, deo zapadnih medija pokušava da Albance predstavi kao „umerene“, „proevropske“ i kulturno bliske Zapadu. Tako se stvara nova medijska slika pogodna za jačanje međunarodne pozicije Prištine.
Posebno upada u oči činjenica da „The New York Times“ ogromnu pažnju posvećuje veoma malom broju ljudi iz aktivističkih i urbanih krugova, dok istovremeno ignoriše realnu versku i društvenu strukturu na terenu. Na taj način se stvara utisak o velikoj „duhovnoj transformaciji“, iako za to nema ozbiljnih pokazatelja.
Mnogi analitičari upozoravaju da se ovde ne radi samo o religiji, već o pažljivo oblikovanoj političko-medijskoj kampanji. Kada je potrebno pridobiti zapadnu podršku, Albanci se u međunarodnim medijima predstavljaju čas kao žrtve, čas kao „skriveni Evropljani“, a sada i kao narod koji se navodno vraća hrišćanskim korenima.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Tekst „The New York Times-a“ više liči na politički PR nego na ozbiljno novinarstvo. Umesto objektivnog prikaza stvarnosti, čitaocima se servira pažljivo upakovana priča koja treba da popravi imidž kosovskih Albanaca pred zapadnom publikom.
Dok se govori o „evropskom identitetu“ i simboličnim prelascima u katolicizam, gotovo da nema reči o uništenim srpskim crkvama, pritiscima na preostale Srbe i dugogodišnjem istorijskom revizionizmu na Kosovu i Metohiji.
Ovakvi tekstovi pokazuju koliko uticajni zapadni mediji često biraju politički poželjnu priču umesto pune istine. Zato je važno da se na ovakve narative odgovara činjenicama, a ne ćutanjem.
Piše: Nina Stojanović
