Nije bilo lako ovih zimskih dana stići do vrhova Rogozne i u zabitom Dragočevu uručiti donacije nepokretnoj starici Stani Minić koja živi sama u ovom skoro potpuno opustelom planinskom selu.
Teško do sela
Da nije bilo pomoći Staninog rođaka Mira Minića i njegovog sina Rada, koji su nas terenskom ladom-nivom povezli iz Novog Pazara i posle više od dva sata mučne vožnje jedva izvukli do Dragočeva, ko zna kada bi uspeli da joj uručimo donaciju od 400 australijskih dolara koju su joj poslali naši čitaoci Marko iz Sidneja i anonimna B. G. iz Adelejda. Od oboje dobrotvora, koji godinama pomažu sirotinji u ovom kraju, baka Stana dobila je po 200 dolara.
– Nije Dragočevo toliko udaljeno, ni zabito koliko je put do sela loš. Zimi smo i bukvalno odsečeni od sveta, tokom proleća i jeseni do sela se može samo traktorom ili dobrim terenskim vozilom, samo leti, od početka juna do kraja avgusta, do našeg sela stigne i po neko „obično“ vozilo – priča Miro Minić i naglašava da se boji kako će usamljena i nepokretna starica, kojoj naši čitaoci pomažu duže od decenije, prezimiti zimu.
– Bilo je baš hladno poslednjih dana, padao je i sneg, samo sam ložila šporet i sedela u kući, strahujući da me ne dohvati mraz i da se ne razbolim. Ne znam ko bi me po ovoj hladnoći i snegu odveo do lekara i Novog Pazara u kome nisam bila skoro 25 godina – priča Stana i naglašava da je vreme prekraćuje uz televizor koji joj pre pet godina, u paketu sa dušekom, krevetom i drugim nameštajem, kupio naš čitalac Vojkan Gavrilović iz Australije.
Posete me povremeno rođaci iz susednog sela, iscepaju mi i unesu drva, očiste sneg i donesu vode… Kad je put prohodan, bar mesečno iz Novog Pazara, Miro i Rade donesu mi brašna, zejtina i druge najneophodnije namirnice, sama mesim i sama spremam jelo, ne treba meni mnogo, mada zdravlje popušta, još se nekako borim – dodaje starica i naglašava da će novac koji je dobila iz Australije iskoristiti za plaćanje struje, nabavku lekova i obnovu zaliha najneophodnijih namirnica.
– Hvala puno dobrom Marku i toj anonimnoj gospođi koji mi poslali ove za mene velike pare, drugih primanja nemam i ne mogu ništa da radim, da nije Mira, Moma, Rada, Aleksandra i drugih mojih bližih i daljih rođaka, ali i čitalaca „Vesti“, koji me se s vremena na vreme sete (uvek u pravom trenutku), skapala bi od gladi. Takva je sudbina svih onemoćalih staraca na Rogozni, pogotovu nas koji nismo imali poroda – ističe sa setom baka Stana i moli nas da dobrotvorima iz Australije prenesemo njene pozdrave i zahvalnost do neba.
Čestitke za Božić
Velike pozdrave i još veću zahvalnost, uz čestitke za Novu godinu i Božić, dobrotvoru Marku iz Sidneja šalje i Marija Mara Milanović, siromašni đak pešak iz sela Žunjevići na Rogozni i takođe dugogodišnji štićenik našeg Humanitarnog mosta. Od dobrog Marka i njegove humane porodice koja Mari i njenim roditeljima Milanu i Evi mesečno šalje po 200 dolara, ovoga puta stiglo je 300 dolara.
– Pomoć nam je došla u za nas vrlo teškom trenutku, tata Milan se teško povredio u šumi, svakoga dana morao je na previjanje u Novi Pazar, a sada ga čeka rehabilitacija u Novopazarskoj banji, ništa nije mogao da radi, pošto nema zdravstvenu knjižicu, sve lekove morali smo da kupimo – priča Marija i ističe da im je Markova donacija pomogla i da skromno obeleže krsnu slavu Svetog Nikolu.
Stipendija Katarini
Redovna stipendija od 120 australijskih dolara koju joj šalje dobrotvor O.V. iz Sidneja uručena i odličnoj učenici Katarini Sinadinović koja sa majkom Aleksandrom i bratom Lazarom teško živi u Zubinom Potoku na severu Kosova. Porodica Sinadinović nema nikakva primanja, pa im je svaka pomoć zlata vredna. Dobrotvoru šalju veliku zahvalnost i čestitaju mu Novu godinu, a Katarina mu poručuje da će i dalje biti odličan đak.
Za brašno i pribor
U kući nismo imali ni dinara, pomoć nam je stigla u pravom trenutku, kupićemo i nešto brašna i sve što je meni potrebno za školu, hvala puno Marku i njegovoj porodici – poručuje Marija Milanović, učenica petog razreda osnovne škole u udaljenom selu Lukare.
