U pravom trenutku, dok u svom selu vredno uči i priprema se da u septembarskom ispitnom roku, sa najboljim ocenama, „otkači“ i poslednje ispite iz druge godine, Nikoli Matkoviću, žitelju zabitog Vučinića na padinama Golije i dugogodišnjem đaku-pešaku i štićeniku našeg Humanitarnog mosta, stigla je nova pomoć naših čitalaca, ovoga puta, ponovo iz daleke Australije.
Vredni student
Donacija od 300 dolara koju mu je poslala plemenita Rajka Tarlać pomoći će siromašnom odlikašu sa Golije, jednom od najboljih studenata novopazarskog Državnog univerziteta – smer Informacione tehnologije, da sa desetkama i devetkama stekne uslov za treću godinu, da obezbedi knjige i odeću, plati autobus i svojim roditeljima u zabitom selu ponese brašno, namirnice i sredstva za higijenu.
– Dobri ljudi pomažu mi od moje pete godine, da nije bilo čitalaca „Vesti“, ko zna da li bih završio srednju školu i upisao fakultet, moji bolesni i siromašni roditelji Slavomir i Jevrosima nisu mogli ni da me prehrane, a kamoli da me školuju – priča Nikola dok u Novom Pazaru, zajedno sa majkom Jevrosimom, preuzima donaciju dobre Rajke iz dalekog Sidneja.
Vreme između ispita koristim za učenje i praksu, a i da nešto zaradim, jedna firma iz Raške želi da mi pomogne, a i ja se trudim da im se mojim skromnim znanjem koliko-toliko odužim, prošle godine brao sam maline, sada se nadam da će, pošto sam na fakultetu puno toga naučio, a stižem i po malo prakse u oblasti programiranja, biti i finijih poslova – dodaje Nikola i moli nas da dobrotvorki Rajki prenesemo velike pozdrave i neizmernu zahvalnost.
– Trudiću se da, uprkos svakodnevnom pešačenju, i dalje budem dobar student, da završim fakultet, da se zaposlim, da najpre zbrinem moje roditelje, koji još žive u kući sa zemljanim podom i bez vode i kupatila, a potom da i ja pomognem drugima u nevolji, hvala veliko svima koji su mi do sada pomagali – poručuje ovaj talentovani mladić sa Golije.
Kupili konja
Dugogodišnji đaci pešaci su i Marija Mara Milanović, iz Žunjevića na Rogozni, od jeseni učenica petog razreda osnovne škole, i Nikola Petronijević iz sela Joše na Goliji, učenik treće godine Srednje mašinske škole, oboje su štićenici Humanitarnog mosta, Marija desetak godina, Nikola pet, Marijinim roditeljima Milanu i Evi naši čitaoci kupili su kravu, konja, zaprežna kola, motorne testere… dok su Nikoli i njegovom ocu Milovanu sagradili novu kuću. Poslednja donacija-stipendija od 200 dolara Mariji je stigla od dobrog Marka iz Sidneja, koji joj redovno šalje pomoć zlata vrednu, dok je Nikoli Petronijeviću 100 evra stiglo od anonimnog dobrotvora iz Stokholma.
– Završila sam četvrti razred sa odličnim uspehom, pošto je škola na Rogozni četvororazredna, uveliko se spremam za septembar i još duže pešačenje do osmorazredne škole u selu Lukare, na padinama planine, biće teško, ali boriću se – ističe Marija Milanović koja je prve donacije naših čitalaca dobila kada je imala samo tri godine.
– Dobri ljudi su me prehranili i oblačili, kada smo ostali bez krave, pomogli su nam da kupimo drugu, i danas mi pomažu, jer moji siromašni roditelji Milan i Eva ne bi mogli da me školuju, hvala dobrom Marku iz Sidneja i njegovoj porodici što brinu o meni – poručuje Marija.
– I meni puno znači svaki dinar – kaže Nikola Petronijević koji u zabitom golijskom selu ima samo bolesnog oca Milovana. Hvala do neba anonimnom donatoru iz Švedske, hvala svim drugim dobrotvorima, bog im dao sreće i zdravlja – poručuje ovaj siromašni mališan koji je za godinu dana izgubio majku, baku i dedu, kad nije u školi sam mesi i peče hleb, kuva ručak i pere.
Topli dom
Nakon pisanja „Vesti“, spasli su nas dobrotvori, za nepunu godinu dana sagradili smo kuću, sad nam je bar toplo, nadam se da će nam humani ljudi pomagati i ubuduće, bar dok se ja ne stignem do svog parčeta hleba – ističe Nikola Petronijević.
Katarinina stipendija
Maloj Katarini Sinadinović iz Zubinog Potoka, koja nakon gubitka oca Mirka teško živi sa majkom Aleksandrom i bratom Lazarom, ponovo je stigla stipendija od 120 dolara dobrotvora O. V. iz Sidneja. Siromašnoj porodici Sinadinović, kojoj dobri ljudi pomažu da sagradi kuću i preživi na severu Kosova, pomoć iz Australije mnogo znači. Njena mama Aleksandra, koja ne radi i jedva prehranjuje i školuje svoje mališane, zamolila nas je da dobrotvoru, kome namerava da pošalje i pismo zahvalnosti, prenesemo velike pozdrave i još veću zahvalnost.
