Posredstvom Humanitarnog mosta „Vesti“ i portala Ljudske sudbine humanitarca Hida Muratovića godinama pratimo šta se dešava u našem rodnom kraju i divimo se starima, siromašnima i bolesnima koji se u bespuću, bedi i sirotinji, bez ikoga svoga i bez pomoći države, grčevito bore da opstanu na svojim ognjištima.
Želimo da se i dalje hrabro bore, da se ne predaju i da u zdravlju dočekaju neke bolje dane, a na državu apelujemo da im pomogne.
Humanost dijaspore
Ovo je deo pisma porodice Salihović, rodom sa Peštera, koja živi i radi u jednom malom mestu u blizini Osla. Zbog obaveza retko dolaze na Pešter, ali su, kako naglašavaju, srcem i dušom sa svojim narodom u domovini, najviše sa starima, bolesnima, nemoćnima i siromašnima. Posebno su ganuti humanošću dijaspore koja mnoge od ovih nevoljnika drži u životu. Uz pismo šalju i 300 evra, po 100 evra za teško bolesnu Novopazarku Razu Vejsilović i njenog sina Seada, porodicu Baždar iz Sjenice i baku Olgu Mihajlović iz zabitog Dragočeva na Rogozni.
Druga vredna donacija stigla je iz dalekog Nju Džersija u Americi, od dobrotvora poreklom iz Bosne čija je supruga sa Golije. Oni su želeli da sa po 100 dolara pomognu i ohrabre usamljenu staricu Radmilu Tošić iz Kuzmičeva na Goliji i hrabru i upornu samohranu majku Mihriju Murić iz sela Stup kod Rožaja (sever Crne Gore), koja je duže od decenije štićenik našeg Humanitarnog mosta.
Izbeglica sa Kosova Raza Vejsilović živi u Novom Pazaru, boluje od teškog oblika karcinoma i, kako naglašava, opstaje samo zahvaljujući Bogu i pomoći dobrih ljudi, najviše čitalaca „Vesti“.
– I moj sin Sead je teški bolesnik, živi sa jednim bubregom, nemamo nikakva primanja, a samo za lekove, kiriju i struju mesečno nam je potrebno i po 500 evra. Dok nam čitaoci „Vesti“ nisu pritekli u pomoć mi smo gladovali, i dalje u mnogo čemu oskudevamo, ali nam je puno bolje, sada bar znamo da nismo sami – priča Raza i moli nas da se do neba zahvalimo dobrotvorima iz Danske i svima koji im pomažu da se leče, prehrane i prežive.
Duže od decenije štićenici Humanitarnog mosta „Vesti“ su i članovi porodice Raha Baždara iz Sjenice. Starina Raho je godinama nepokretan, a njegova odrasla deca Elko, Safija, Ela i Sabaheta imaju smetnje u razvoju. Ogrev, lekove i namirnice obezbeđuju im Crveni krst u Sjenici, dobri ljudi iz ovog kraja i čitaoci „Vesti“.
Sevap i dobrota
– Naši životi zavise od ljudske dobrote i sevapa. Hvala bogu, nismo gladni, uspemo da kupimo i ogrev, bude i za lečenje. I ovu donaciju potrošićemo za lekove koji su nam trenutno najpotrebniji. Hvala porodici Salihović, Bog im dao sreće i zdravlja – ističe Elko Baždar.
Donaciji iz Danske obradovala se i usamljena baka Olga Mihajlović sa Rogozne koja je dugo bez ikakve pomoći.
– Kako da se ne obradujem, kada pola godine nisam imala dinar u ruci. Da nije bilo dobrih komšija i rođaka iz susednih sela, koji mi povremeno donesu hleba i nešto od hrane, umrla bih od gladi – žali se starica kojoj su već godinama naši čitaoci jedina nada.
– Kuća mi je hladna i bez vode i struje, krov prokišnjava, a plafon se ruši, jedva sam prezimila zimu. Nemoćna sam da bilo šta promenim. Donaciju koju sam dobila odmah ću potrošiti za lekove – priča uz pozdrave i zahvalnost dobrotvorima iz Danske ova starica sa Rogozne čiji opstanak takođe zavisi od dobrote i humanosti.
Usamljena Radmila
– Posle pisanja „Vesti“ posetilo me je nekoliko dobrotvora, dobila sam i skromnu pomoć, uspela sam i kuću da popravim i malo utoplim – priča usamljena starica Radmila Tošić iz Kuzmičeva na Goliji koja je, nakon što je doživela nekoliko porodičnih tragedija i ostala sama, od prošle godine „briga“ naših čitalaca. Kao i većini starih i bolesnih pomoć joj je potrebna za lekove i namirnice. Dobrotvoru iz Amerike šalje velike pozdrave i još veću zahvalnost.
Mihrija seče drva
Među najboljim drvosečama na severu Crne Gore je Mihrija Murić, samohrana majka iz zabitog sela Stup kod Rožaja. Da bi prehranila i školovala sinove Enesa i Ernesa ova višegodišnja štićenica našeg Humanitarnog mosta latila se motorne testere, koju su joj svojevremeno kupili naši čitaoci, i teškog muškog posla koji joj donosi kakvu-takvu sigurnost. Ceneći njenu hrabrost i upornost, naši čitaoci kupili su joj kravu, nekoliko koza, frižider i veš-mašinu i mnogo puta obezbeđivali brašno, ulje i druge namirnice. Mihrija i dalje živi preteško, jer je u zabiti daleko od grada, ali se, uz pomoć dobrih ljudi, hrabro bori. I donaciju iz Amerike potrošiće za brašno i namirnice.
