Mariji Milanović iz Sidneja je stiglo 200 dolara, a Stefanu Pendiću stipendija od 370 dolara, dok je Jovana Pešić iz Francuske sa 100 evra obradovala Nikolu Petronijevića.
Da dobri ljudi iz dalekog sveta nikada ne zaboravljaju siromašne đake pešake u Raškoj oblasti, uverili su se, još jednom, prvih majskih dana.
Marija Mara Milanović iz Žunjevića na Rogozni, Stefan Pendić iz zaseoka Đonlije na Goliji i Nikola Petronijević iz sela Joše na ovoj planini.
Težak život
Svi su veoma siromašni, a dobri đaci. Dugogodišnji su štićenici našeg Humanitarnog mosta, a da nije bilo pomoći naših čitalaca iz celog sveta, u planinskoj zabiti i sirotinji ne bi mogli ni da se prehrane, a kamoli da se školuju.
Najmlađa Marija Milanović završava četvrti razred osnovne škole, Stefan Pendić je učenik četvrtog razreda Srednje tehničke škole u Novom Pazaru, a Nikola Petronijević drugog razreda Srednje mašinske škole u Kragujevcu. Marija živi sa siromašnim roditeljima Milanom i Evom, u trošnom kućerku sa zemljanim podom i nemaju vodu i kupatilo, Stefan jedva preživljava sa majkom Radom, ocem Vladanom i bratom Srđanom, Nikola ima samo bolesnog oca Milovana.
Da Mara, Stefan i Nikola bezbrižno nastave svoje pešačenje i školovanje i ne strahujući hoće imati novca za kiflu, svesku, čizme ili jaknu, pobrinuli su se dobrotvori O.V. i Marko iz Sidneja, i humana Jovana Pešić iz Pariza. Svo troje donatora su mnogo puta do sada pomagali sirotinji u ovom kraju i drugim delovima Srbije.
Marija Milanović kaže da je njoj i njenim roditeljima Milanu i Evi ponovo stigla donacija od 200 dolara koju nam redovno šalje dobri Marko iz Sidneja i njegova porodica.
– To nam je sada jedini prihod i mnogo nam znači, jer je na Rogozni velika kriza i besparica. Nema seče drva, niti nekog drugog posla, pa tata Milan nema šansi da zaradi ni za brašno – priča Marija Milanović.
Ona ističe da njeni mama i tata kažu da će Marka iz dalekog Sidneja i njegovu dobrotu za brigu o njima, bog nagraditi.
– Šaljemo mu velike pozdrave i još veću zahvalnost – poručuje mala gorštakinja sa Rogozne.
Jedini prihod
Stefan Pendić je zahvalan plemenitom O.V. iz Australije.
– I nama je stipendija iz Sidneja, koju nam već nekoliko godina šalje dobrotvor O.V. jedini prihod i nada. Da nije ove pomoći, koja mi je omogućila da iznajmim đačku sobu u Novom Pazaru, ja bih ostao u selu na planini i ne bih mogao da se školujem – priča Stefan Pendić, budući modelar obuće koji sve što pretekne daje ocu Vladanu i majci Radi da kupe namirnice i plate struju.
Svi su, kaže, beskrajno zahvalni ovom velikom, uspešnom i humanom čoveku sa drugog kraja sveta.
– Puno ga pozdravljamo, želimo mu dobro zdravlje i svaku sreću u životu – poručuje ovaj mališan sa Golije.
Siromašnog đaka-ešaka sa Golije Nikolu Petronijevića puno je obradovala donacija od 100 evra koju mu je poslala Jovana Pešić, naša čitateljka iz Francuske. On u zabitom selu Joše živi sa bolesnim ocem Milovanom. Za odlazak u Kragujevac odlučio se jer nije mogao da pešači do 30 kilometara udaljenog Novog Pazara, a u gradu na Lepenici dobio je besplatnu sobu u đačkom domu.
Milovan Petronijević je neizmerno zahvalan ovoj dobrotvorki.
– Hvala Jovani što se setila mog sina i mene. Bog neka je čuva, puno nam znači svaka pomoć – priča brižni otac.
Bilo bi mu, kaže, mnogo draže da je Nikola u Novom Pazaru, bar bi svakog vikenda bili zajedno.
– Naša sirotinja oterala ga je tako daleko, ali samo nek je živ i zdrav, završiće školu, imaće svoj hleb, biće, ako bog da, dobar varilac i moći će da pomogne meni, ali i drugim ljudima u nevolji – veli Milovan i naglašava da se raduje letu i skorom đačkom raspustu kada će duže biti zajedno sa svojim sinom.
Pomoć i baki Slobodanki
Dobrotvorka iz Holandije koja želi da ostane anonimna obradovala je ovih dana usamljenu i delimično šlogiranu staricu Slobodanku Milošević iz sela Znuša na Rogozni kojoj je oduzeta leva strana tela. Bolesna baka dobila je 50 evra i još toliko u namirnicama i sredstvima za higijenu.
Naš saradnik i poznati dobrotvor Hido Muratović pobrinuo se da brašno, ulje, šećer i kafu donese Slobodanki do kućnog praga. Kao i mnoge druge usamljena bake u ovom kraju i ona živi teško i jedva opstaje. Jedini spas i nada su joj naši čitaoci koji joj pomažu već nekoliko godina.
Dobri ljudi su naš spas
Marija Milanović naglašava da je prvu pomoć dobila kada je imala svega pet godina.
– Dobri ljudi su nas spasli još veće bede, kupili su nam konja, zaprežna kola, motorne testere, kravu, kozu, frižider, pa više ne možemo biti gladni. Mene snabdevaju toplom obućom, odećom i knjigama – priča ona.
