Plemeniti donatori iz Australije u stalnoj su humanoj misiji pomoći siromašnima. Ovoga puta su iz Sidneja učenicima Mariji Milanović i Stefanu Pendiću, stigle redovne stipendije, a dobrotvorka Anđelka Đurović iz Melburna poslala 500 dolara za siromašne đake pešake, pa su pored ovo dvoje mladih donacije od po 125 dolara, dobili i Nikola Petronijeviću i Nikola Matković.
Došla radost
Puno je razloga za radost imala ovih dana, siromašna Marija Mara Milanović, učenica četvrtog razreda osnovne škole, đak pešak i dugogodišnja štićenica našeg Humanitarnog mosta koja u svom selu Žunjevići na Rogozni očekuje Vaskrs i kraći đački odmor. Maloj Mari i njenim roditeljima Milanu i Evi najpre je, iz dalekog Sidneja, stigla pomoć od 200 australijskih dolara koju im redovno šalje dobrotvor Marko. Uz to, još 125 dolara, iz „paketa“ od 500 dolara koje je siromašnim đacima pešacima u ovom kraju poslala naša čitateljka i dobrotvorka Anđelka Đurović iz Melburna.
Iz daleke Australije radost je stigla i u zabito selo Đonlije na Goliji gde sa ocem Vladanom, majkom Radom i bratom Srđanom teško živi Stefan Pendić, učenik četvrtog razreda Srednje kožarsko-tekstilne škole u Novom Pazaru. Ovom dugogodišnjem đaku pešaku uručena je stipendija od 370 australijskih dolara koju već godinama svakog meseca šalje dobrotvor O. V. iz Sidneja, a još 125 dolara poslala mu je Anđelka Đurović iz Melburna.
Radovali su se i Nikola Petronijević, takođe sa Golije, dugogodišnji đak pešak iz sela Joše, učenik drugog razreda Srednje mašinske škole u Kragujevcu, i Nikola Matković, siromašni student informacionih tehnologija koji sa bolesnim roditeljima Slavomirom i Jevrosimom živi u zabitom Vučiniću na padinama Golije. I oni su od Anđelke Đurović dobili vredne donacije od po 125 dolara.
– Hvala puno dobrom Marku iz Sidneja i njegovoj porodici, njihova pomoć mnogo nam znači i pomaže nam da opstanemo u zabitom planinskom selu gde moji roditelji nemaju mnogo mogućnosti za rad i neku zaradu. Hvala puno i dobrotvorki Anđelki Đurović, baš nas je obradovala uoči Vaskrsa, kupićemo brašno i druge namirnice, meni nešto od obuće i odeće, izmirićemo i deo duga za struju, a pomoći ću i tati Milanu da u Novom Pazaru popravi motornu testeru kako bi letos koji dinar mogao da zaradi sečom šume. To testere, kravu, konja, frižider, televizor i još puno toga kupili su nam dobri ljudi iz dijaspore, čitaoci Vesti, kojima ćemo do kraja života biti zahvalni – priča Marija i svojim dobrotvorima poručuje da će im se odužiti peticama i dobrim učenjem.
Donacije zlata vredne
Stefan Pendić kaže da ne bi mogao da se školuje i verovatno bih ostao na selu da nije stipendije dobrotvora O. V. iz Sidneja i drugih dobrih ljudi iz dijaspore koji mi pomažu od prvog razreda osnovne škole.
– Pomagali su nam kada je bilo najteže i kada smo se jedva prehranjivali. Kupili su nam kravu, koze, šporet, frižider i teško je rečima opisati koliko nam znači ta pomoć. Dovoljno je samo reći da, osim što plaćam stan u Novom Pazaru, uvek polovinu odvojim za roditelje i brata koji su jedina familija u planinskom bespuću, hvala beskrajno i Anđelki Đurović što nam je omogućila da Vaskrs dočekamo u lepom raspoloženju – ističe Stefan, takođe dugogodišnji štićenik Humanitarnog mosta.
Čitaoci Vesti „spasli“ su pre nekoliko godina Nikolu Petronijevića iz sela Joše na Goliji koji je sa teško bolesnim ocem Milovanom jedva preživljavao u trošnoj straćari, često gladujući oskudevajući u svemu. Dobri ljudi pomogli su da se finansijski stabilizuju i da sagrade novu kuću u koju su se prošle godine uselili. Nikola je za pohađanje srednje škole odabrao Kragujevac.
– U Kragujevac sam otišao zato što je tamo đački-dom koji nije mnogo skup i koji, zahvaljujući pomoći koju dobijam, nekako uspevam da platim, a za sobu u mnogo bližem Novom Pazaru nisam imao novca.
Teško mi je bez oca koji je ostao sam na planini, ali se radujem što smo na Vaskrs zajedno i mogu da mu pomognem – priča Nikola i moli da velike pozdrave i zahvalnost prenesemo i dobroj Anđelki Đurović.
Svaki dinar je kaže zlata vredan, a ovu donaciju čuvaće za kupovinu knjiga, jer brzo će sledeća školska godina, trebaće mu još puno toga.
Čista desetka
Nikolu Matkovića koji ima 19 godina, od peteizdržavaju čitaoci Vesti, a on im se odužio skromnošću i peticama, a sada desetkama na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru gde je jedan od najboljih studenata. On, tokom leta, da bi pomogao siromašnim i bolesnim roditeljima, bere maline, zahvalan je svim dobrotvorima. Njegova želja je da u roku završi fakultet i zaposli se kao IT stručnjak, pošto je retko talentovan i neke firme se već interesuju za njega.
