Da se sirotinja sa Peštera, Golije, Rogozne, severa Crne Gore i iz Novog Pazara ponovo raduje pobrinuli su se ovih dana: porodica Krsmanović iz Malmea u Švedskoj, koja je poslala 200 evra, Dana Kovačević iz Pariza, takođe sa 200 evra, i anonimni donator iz Beča koji je poslao 100 evra.
Donaciju porodice Krsmanović ravnopravno su, po 100 evra, podelili bolesni i siromašni ratnik sa Košara Miloš Jovanović, koji sa majkom Rosom i sestrom Marinom teško živi u zabitom selu Troštice na padinama Golije, i Mihrija Murić, samohrana majka dvojice sinova iz sela Stup pod Rožaja.
Platili struju
– Nedavno smo jedva izmirili dug za struju. Da u poslednjem trenutku nije stigla pomoć dobrih ljudi, živeli bismo u mraku. Dobrotvori iz Australije pomogli su nam i da majci Rosi, oboleloj od karcinoma, kupimo najneophodnije lekove, i ovu donaciju potrošićemo za lekove – priča Miloš Jovanović, siromašni i teško oboleli ratnik sa Košara koji sa majkom Rosom i sestrom Marinom živi od 100 evra socijalne pomoći.
– Da nije bilo čitalaca „Vesti“ i mojih saboraca koji su mi 17 godina nakon povratka sa Kosova obezbedili potrebno lečenje i izgradili i opremili kuću, ne znam da li bih još bio u životu. Donacije koje mi povremeno stižu pomažu mi da lakše izađem na kraj sa svim nedaćama. Hvala porodici Krsmanović, hvala svim dobrotvorima. Bog neka čuva i sve moje saborce sa Košara – poručuje Miloš.
Nova donacija puno znači i Mihriji Murić iz sela Stup kod Rožaja koja sama, sekući šumu i radeći najteže muške poslove, u planinskoj vrleti prehranjuje i školuje sinove Enesa i Ernesa.
– Donaciju porodice Krsmanović potrošiću za školovanje starijeg sina Enesa. Samo za sobicu u Rožajama, gde pohađa četvrti razred srednje tehničke škole, potrebno nam je 150 evra. Da nije pomoći dobrih ljudi ne bi mogla da ga školujem. Hvala im beskrajno, Bog neka ih čuva – ističe Mihrija.
– Vrednu donaciju od 200 evra poslala je i naša čitateljka Dana Kovačević iz Pariza, rodom iz okoline Valjeva, koja je po 50 evra namenila Atifi Ljajić iz Novog Pazara, porodici Bandović iz sela Gradac kod Sjenice i đacima pešacima sa Golije Nikoli Matkoviću i Stefanu Pendiću.
Sve za ćerku
– Penzija mi je 120 evra, a stanarina 150 evra, pa još grejanje, komunalije, struja, ishrana… Ni sama ne znam kako uopšte izdržavam. Borim se kako znam i umem da prehranim i vaspitavam moju ćerkicu Alinu koju sam dobila u 60. godini života. Svaka pomoć mi je zlata vredna, hvala puno dobrotvorki Dani, pozdravite je i zahvalite joj se u moje i Alinino ime – naglašava Atifa.
Sedmočlana porodica Slobodana Bandovića iz sela Gradac kod Sjenice još nije uspela da reši sve probleme sa strujom i još se nije potpuno uselila u kuću koju su im pre tri godine izgradili naši čitaoci i humanitarna organizacija Srbi za Srbe. Mada žive bolje nego ranije, Bandovići još u mnogo čemu oskudevaju, pa im svaki dinar i svaki evro mnogo znače. Donaciju od 50 evra potrošiće za gorivo i česta putovanja u Sjenicu i Novi Pazar gde njihov sin Radiša, koji ima probleme sa govorom, radi sa logopedima.
Stipendije
Mada je Nikola Matković, siromašni student iz sela Vučinići kod Novog Pazara, nedavno dobio vrednu donacije iz Nemačke, a Stefanu Pendiću, takođe đaku pešaku iz zabitog sela Đonlije na Goliji, redovno stiže stipendija dobrotvora O. V. iz Australije, i njima će po 50 evra pristiglih iz Pariza mnogo značiti, za putovanja, obrok u Novom Pazaru i pomoć siromašnim roditeljima.
Brašno je najvažnije
Donacija od 100 evra, koju je preko humanitarca i našeg saradnika Hida Muratovića poslao anonimni dobrotvor iz Beča, puno je obradovala siromašne oca i sina Milovana i Nikolu Petronijevića iz sela Joše na Goliji koji žive sami i nemaju nikakvih drugih prihoda. Novac će potrošiti za završetak unutrašnjosti kuće koju su im izgradili dobri ljudi iz dijaspore i ovog kraja i za nabavku brašna i drugih najneophodnijih namirnica.
