Kada smo usamljenog, bolesnog i bespomoćnog Miloša Markovića, jedinog žitelja zabitog sela Pavlje na padinama Golije pozvali telefonom i javili mu da je iz Melburna, od naših čitateljki i dobrotvorki Dijane i Silvane, dobio donaciju od 200 australijskih dolara, ovaj siromašni i ubogi gorštak, koji godinama živi u gladi i bedi, puno se obradovao i odmah je predložio da nam krene u susret, jer je, nakon obilnih kiša, put do njegovog sela bio znatno oštećen.
– Još me, hvala bogu, noge dobro služe, pa mogu da pešačim, a i šta da radim sam kući, svaki susret i razgovor sa ljudima puno mi znači, sprema se sneg, kad zaveje moje Pavlje i celu Goliju neću moći nikuda iz kuće, zbog toga mi je ova pomoć jako važna, kupiću nešto od namirnica i nabaviću lekove, a i sačuvaću koji dinar da mi se nađe u kući za ne daj bože – priča Miloš, od ovoga leta još jedan od brojnih štićenika Humanitarnog mosta Vesti iz ovog kraja.
Hvala dobročiniteljkama
I u oktobru Dijana i Silvana su mi poslale pomoć koja mi je puno značila, bog im dao zdravlja i radosti, zahvalite im se u moje ime, puno ih pozdravite i poželite im sreću u životu – rekao nam je Miloš pre nego što se kaljavim putem zaputio nazad u svoje selo gde ga, kako kaže, godinama niko ne čeka i gde sam, u totalno oronulom kućerku, bez vode i struje čeka još jednu neizvesnu zimu.
Vrednu donaciju od 200 australijskih dolara, pristiglu od porodice Janković iz Sidneja, dobio je Božidar Marković iz sela Žunjevići na planini Rogozni, od ovog leta teški invalid. Odmah nakon što je amputirana desna noga, Božidar je doživeo još jednu strašnu tragediju, sudbina je htela da izgubi trinaestogodišnjeg unuka Filipa, dete njegovog sina i snaje Maje. Siromašna porodica Marković od tada je zavijena u crno, a osim tuge muči je i teška nemaština. Pošto žive u starom i oronulom kućerku, bez najosnovnijih uslova za pristojan život, Markovići su, ne sluteći tragedije koje su ih zadesile, započeli novu kuću u nadi da će je ukroviti pre zime. Od dobrih ljudi dobili su građevinske blokove, preduzeće „Novi Pazar-put“ obezbedilo im je crep, nekako su se snašli i za građu, ali nikako ne mogu da se snađu za drugu ploču koja košta oko 2.000 evra i koja je uslov za ukrovljenje.
– Sve što smo do sada uradili kisne i propada, nemoćni smo da bilo šta preduzmemo – priča glava porodice Božidar i naglašava da se nadao obećanoj pomoći gradske uprave koja je izostala.
Izostala pomoć
– Velike su to pare za nas, da smo znali da će obećana pomoć izostati ne bi kuću ni počinjali, ipak, borićemo se kako znamo i umemo da stignemo do krova, nadamo se i da će se pojaviti neko od dobrih ljudi iz ovog kraja ili dijaspore ko će nam pomoći da se bar malo obradujemo. Svaka pomoć nam je zlata vredna, pa i ova od porodice Janković iz Sidneja, hvala im do neba, bog im dao sve što poželeli u životu, a najviše sreće i zdravlja, hvala i svim drugim ljudima koji su bili uz nas u danima tuge i koji se i dalje trude da nam pomognu – ističe Božidar.
Donacija za baku
Donaciji od stotinu švajcarskih franaka, koju joj je poslala familija Milosavljević iz Senkt Galena obradovala se i usamljena i nepokretna starica Stana Minić iz zabitog Dragočeva na Rogozni. Baka godinama živi sama, nema nikoga svoga, a od prošle godine vezana je za invalidska kolica. Opstaje zahvaljujući komšijama iz susednih sela, posebno rođaka Buda Minića, i naših čitalaca koji joj povremeno pošalju za hleb i lekove. Bolesna starica se puno zahvaljuje dobrotvorima iz Švajcarske, ali i svim drugim dobrim ljudima koji je, kako kaže, čuvaju da ne ode na onaj svet.
Nada promenila život
Anonimni dobrotvori i naši dugogodišnji čitaoci iz Toronta, koji su se nedavno, nekoliko puta čuli sa Božidarom i njegovim sinom Nedeljkom, poslali su porodici Marković kravu kojoj su dali ime „Nada“ u nadi da će im pomoći da lakše prebrode tragedije i muke koje su ih snašle.
– Još jednom, veliko im hvala, krava je dobra, stigla nam je u pravom trenutku, olakšala nam je život i mnogo nam znači – ističe Božidar.
Miloš Marković sa donacijom
Markovići pored započete kuće
