Ranije nego što je uobičajeno, studen sa planine Golije i Pešterske visoravni polagano silazi do Ivanjice, što posebno plaši Bogdana Lukovića, obolelog od multiple skleroze, oca i majke desetogodišnje Kristine sa kojom živi seleći se od prijatelja do prijatelja.
Uprkos nemaštini, besparici, bez krova nad glavom, bez supruge koja je Kristinu i Bogdana napustila iz samo njoj poznatih razloga, Lukovići su pre dvadesetak dana bili među najsrećnijim ljudima u Ivanjici. Razlog tome je što je uz pomoć novca, koji je Bogdan dobio od naših humanih ljudi iz sveta, prijatelja i komšija koji ga izuzetno cene, uspeo da sakupi 6.000 evra i da kupi mali plac od dva ara, što je bio uslov opštinskog rukovodstva da mu sagradi malu kuću u kojoj bi bar donekle našao mir.
– Istog trenutka kada je notar stavio pečat na ugovor po kojem sam postao vlasnik placa od dva ara, otišao sam kod predsednika opštine Ivanjica Momčila Mitrovića da mu kažem da sam ispunio postavljeni uslov uz pomoć naših humanih ljudi iz sveta, komšija i prijatelja od kojih sam novac pozajmio, a bilo je i onih koji su mi rekli da novac ne treba da im vraćam jer znaju u kakvoj smo situaciji Kristina i ja. Predsednik me je lepo primio, potvrdio mi je da će mi opština izgraditi kuću, ali da moram malo da sačekam, jer hitno moraju da reše problem i jedne sedmočlane porodice koja je u još težoj situaciji od moje, ali da ću zimu dočekati pod svojim krovom. Naravno, kao razuman čovek i neko ko zna šta je muka, sada čekam da dođem na red za izgradnju kućerka koji će Kristini i meni biti dovoljan – objašnjava i nada se Bogdan Luković.
Iako ga je život udarao sa svih stana, kao malo koga, ovaj čovek za koga mnogi sugrađani imaju samo reči hvale, veoma je iskren i ne krije da od kuće ne bi bilo ništa da nije bilo i Humanitarnog mosta „Vesti“.
Skromni Bogdan i Kristina su slavskim kolačem i paljenjem slavske sveće, po ko zna koji put pod tuđim krovom obeležili Tomindan, krsnu slavu Lukovića. To je bila i prilika da se Bogdan i Kristina molitvom zahvale Zdravki Dabić iz Sidneja koja je Lukovićima nedavno poslala 500 australijskih dolara, ali i svim drugim humanim ljudima koji su im nesebično do sada pomagali. Donacija je stigla pred samu slavu, da posebno upriliči radost koja je ovo dvoje nevoljnika obasjala.
– Prvo smo Gospodu uputili molbu da se ispuni naš san o kući koju godinama sanjamo, a potom smo se pomolili za zdravlje Zdravke Dabić i svih drugih naših ljudi iz sveta, a bilo ih je na desetine koji su nam slali novac. Taj novac nisam trošio ni kada sam bio bez lekova, ni kada sam bio najgladniji, ni kad smo se Kristina i ja smrzavali bez ogreva i struje i zahvaljujući dobrim delom tim novcem smo kupili i plac. Ja drugačije ne znam i ne umem da zahvalim osim molbom za zdravlje onih koji su nam pomogli i njihovim porodicama.
Ne gube nadu
– Kristina i ja još uvek sanjamo tu našu kućicu i daleko smo od mirnog života. Pomoć nam je još uvek potrebna, ali ne gubimo nadu da će osvanuti i taj dan – reči su Bogdana Lukovića kojima se zahvalio svim dobrim ljudima koji su razumeli njegovu roditeljsku muku kojem je jedini cilj u životu da na put izvede svoju jedinicu Kristinu.
Kontakt za pomoć
Svi plemeniti čitaoci „Vesti“ koji mogu i žele da pomognu da Bogdan Luković i njegova ćerkica reše bar poneki problem koji ih muči, mogu stupiti s njim u kontakt putem broja telefona: +381 64 28 48 701 i dogovoriti o načinu slanja i dostave pomoći.
Otvoren je i devizni račun u Poštanskoj štedionici na ime Bogdana Lukovića. Adresa je: Moravička 001, Ivanjica, Srbija, a broj računa IBAN: RS35200000011706615063, SWIFT: SBPORSBGXXX.
