Ovih dana, nakon što su majstori završili utopljavanje i ulepšavanje (fasada) novog doma, dara naših čitalaca i dobrih ljudi iz celog sveta, ali i iz ovog kraja, radovao se bolesni i siromašni Milovan Petronijević sa Golije koji u zabitom selu Joše živi samo sa sinom Nikolom (14). Đakom-pešakom i odličnim učenikom osnovne škole „Rastko Nemanjić“ u susednom selu Šaronje.
– Presrećni smo, još ne verujemo da je ovo naša kuća i još sanjamo staru straćaru bez vode i struje u kojoj smo, u bolesti i teškoj sirotinji, živeli do prošlog leta, dok „Vesti“ nisu objavile prvi tekst o nama i našim nevoljama i pozvale dobre ljude iz ovog kraja i celog sveta da nam pomognu. Sada imamo „sve što smo želeli“ i o čemu smo maštali: lepo uređenu kuću, struju, kupatilo, potrebni nameštaj i aparate za domaćinstvo. Dočekali smo novi i lepši život u nadi da će naredne godine biti još bolje – kaže drhtavim glasom Milovan Petronijević, dok jedva suzdržava suze radosnice i dodaje:
– Hvala do neba „Vestima“, humanitarcu Hidu Muratoviću i brojnim ljudima velikog srca i široke duše koji su nas izvukli sa dna i promenili nam život za 180 stepeni. Bog neka čuva sve naše dobrotvore, želimo im dobro zdravlje i svu sreću u životu!
Izgradnja kuće za Milovana i Nikolu trajala je dva meseca, unutrašnji radovi nešto duže, opremanje mesec dana. Ukupno je, ne računajući pomoć u mašinama, kopanju i dovoženju građevinskog materijala, što je tokom zime na Goliji bilo vrlo teško, utrošeno 17.000 evra. Osim čitalaca „Vesti“, čija je pomoć na početku bila najznačajnija, a čija imena smo već objavljivali, u zbrinjavanju Petronijevića posebno su se istakli preduzeće „Novi Pazar – put“, biznismen iz Novog Pazara Halil Emrović i humanitarac i naš saradnik Hido Muratović, koji je na svojim plećima nosio najveći teret. Uz 700 evra iz naše dijaspore, pristiglih od porodica Milosavljević i Jovanović, prve iz Nemačke, druge iz Austrije, koji je utrošen za kompletiranje sanitarije i nameštaja, novac za fasadu i utopljavanje Milovanove i Nikoline kuće , još oko 1.500 evra obezbedilo je preduzeće „Novi Pazar – put“ koje je i ranije pomagalo Petronijevićima.
– Ne postoje reči kojima bismo izrazili svu našu zahvalnost, poštovanje i divljenje dobrotvorima, niti način da im se ikada u životu odužimo. Na meni je da dobro učim, da imam što više petica i stalno budem uz oca Milovana. Nakon što nam je započeta izgradnja kuće, ništa mi nije teško, ni svakodnevno pešačenje po 14 kilometara, ni muža krave, ni kuvanje, pranje i mešenje hleba, sve to sada radim pevajući – priča Nikola Petronijević.
Ističe da su ga prošlog leta mnogo obradovali nastavnici i učenici njegove škole koji su posetili i uručili mu skromni prilog za izgradnju kuće.
Svi raniji pokušaji bezuspešni
Nikola je za godinu dana izgubio tri člana porodice: majku, dedu i strica. On i njegov otac Milovan mnogo vremena i dana proveli su na lokalnom groblju i na raznim parastosima. Svi njihovi pokušaji da u Novom Pazaru izdejstvuju makar i najminimalniju socijalnu ili neku drugu pomoć ostali su bez odziva.
Da sve krene nabolje
– Samo Nikolu imam, jedva sam ga prehranjivao i oblačio, ništa nisam mogao da učinim za njega, mislio sam da nas čeka pakao od života, ali dade Bog da sreća i dobri ljudi i nas pogledaju i da nam sve krene nabolje – dodaje Milovan.
Ostala još stipendija
Završetkom kuće završena je i naša akcija pomoći Petronijevićima. Ipak, nećemo ih potpuno zaboraviti, pogotovu ako se javi neki dobrotvor iz naše dijaspore koji bi makar i najskromnijom stipendijnom omogućio Nikoli da nakon završetka osnovne škole nastavi školovanje u Novom Pazaru.
