Susret ispunjen osmesima i zagrljajima, tako bi u samo jednoj rečenici moglo da se opiše druženje reportera „Vesti“ sa decom samohrane majke Dejane Draškić iz Bačke Topole. Povod da se tamo zaputimo i upoznamo Gregora (13), Viktoriju (11) i Adrijana (9), koji boluje od Daunovog sindroma, bio je poveći paket naše čitateljke iz Ciriha, rodom iz Vranja. U pošiljci koju je sa ljubavlju pripremila bilo je dosta obuće, odeće, ali i slatkiša koji su najviše razgalili srca mališana, baš kao i naša poseta.
– Od kada nas je ta divna žena pozvala po prvi put i poslala pomoć, ne prođe mnogo vremena, a da nas ponovo ne pozove i pita kako smo. Koliko to znači, teško da može u reči da stane. Iako sam joj se zahvalila, moram to i javno da učinim jer nam je svaka podrška dobrih ljudi poput melema na teške rane. Nije lako izboriti se sa svim zdravstvenim tegobama koje nas prate – iskreno će mama Dejana, dodavši da zahvaljujući ovoj pošiljci odeće i obuće im neće nedostajati neko vreme.
Njen najstariji sin Gregor je, kako su „Vesti“ pisale, zbog siromaštva godinama bio žrtva vršnjačkog nasilja, a prošle godine je brutalno pretučen. Posledica tog prebijanja su Gregorovi problemi sa kičmom, zbog čega je morao na preglede, a možda će morati i na operaciju. Zato je donacije dobročinitelja iz dijaspore, koje su prethodno stigle, Dejana iskoristila za Gregorovu magnetnu rezonancu koju su morali da obave privatno u Somboru, koja je pokazala da postoji problem s pršljenom koji pritiska nerve i zbog čega Gregor ima jake bolove.
‘
– Zakazan nam je pregled u Beogradu na Banjici kako bi lekari ustanovili šta dalje, ali po svemu sudeći biće neophodna operacija. Do tada treba prikupiti novac za put, a možda i za pojas, što neće biti lako. Mi smo svakako zahvalni svima koji su imali razumevanja za naše nedaće – istakla je Dejana, čija su dečica pre devet godina ostala bez oca koji je preminuo od kancera kad je Adrijan bio beba od šest nedelja.
Nedavno je umrla i Dejanina majka, koja je bila od velike pomoći, jer je Dejana zbog saobraćajne nesreće od 2012. godine bila potpuno vezana za invalidska kolica. Tek nedavno je počela da hoda uz pomoć štaka, zbog čega se dosta oslanja na Gregorovu i Viktorijinu pomoć. Uz sve izdatke, tu su i pelene za Adrijana, pa za Gregora i Viktoriju ne ostane gotovo ništa. Veliki problem jeste i što Adrijan ne hoda, a Dejana kaže da su joj lekari objasnili da je uzrok psihološke prirode. Ali, ni tu nije kraj njihovim mukama. Žive od porodične penzije i dečjeg dodatka, što je tek malo više od 200 evra. Podstanari su, pa dok plate kiriju kućerka u kome stanuju i režije jedva da ostane za život. Zbog toga deca često ostanu uskraćena za najsitnija zadovoljstva. Zato i ne čudi što su se obradovali poklonima pristiglim iz daleka, u šta smo imali prilike da se i sami uverimo.
Adrijana svi slušaju
Nakon što je ponovo krenuo u školu, Gregor je konačno počeo da se vraća kući nasmejan, zbog čega je i njegova sestra Viktorija, zaštitnički nastrojena odahnula. Njena najveća želja je da zaigra fudbal.
– Najviše bih volela da postanem fudbalerka, ali bojim se da kod nas ne postoji tim za devojčice – rekla nam je Viktorija, koja je često desna ruka svojoj mami Dejani kada treba da pomogne i pričuva Adrijana, koji zna da bude nestašan, ali koga svi neizmerno vole. Često moraju da ga bespogovorno „slušaju“. Šta zatraži od njih, moraju odmah da ispune.
