Prve donacije u 2019. godini dočekali su ovih dana i „stalni“ štićenici Humanitarnog mosta „Vesti“ – porodica Milana Milanovića iz siromašnog Žunjevića na planini Rogozni kod Novog Pazara i Mihrija Murić, samohrana majka iz sela Stup kod Rožaja. Na snegom zavejanu Rogoznu stiglo je 200 švajcarskih franaka, a u zabito selo Stup, u brdima iznad graničnog prelaza Dračenovac (Srbija – Crna Gora) 150 evra.
Za radost siromašnog Milana Milanovića, njegove supruge Eve i posebno njihove šestogodišnje ćerkice Marije – Mare, koji godinama oskudevaju skoro u svemu i preživljavaju zahvaljujući donacijama dobrih ljudi iz celog sveta, ovog puta pobrinula se višečlana porodica Nikolić iz Ciriha u Švajcarskoj. A za radovanje Mihrije Murić i njenih sinova Ernesa i Enesa porodica Halka Hamidovića, rođenog Pešterca, koji dve decenije živi u okolini Kopenhagena u Danskoj.
Pošto se ovih dana do Rogozne i Stupa kod Rožaja dolazi samo dobrim terenskim vozilom, zamolili smo Milana i Mihriju da dođu u Novi Pazar i tu preuzmu svoje donacije.
Sa Milanom je došla i njegova stalna „pratilja“ ćerkica Marija – Mara, koja je, uprkos lošem vremenu i dugom pešačenju, poželela da u Novom Pazaru kupi „veliku čokoladu“, nove sveske, olovke i drugi školski pribor.
– Ovo su za nas najteži dani. Sneg se topi, ali ga je još mnogo na putevima koje niko ne čisti i koji su uglavnom prohodni samo za pešačenje. Da bismo došli do Novog Pazara, morali smo da kombinujemo tri prevoza, zapregu, kombi i autobus, plus šest kilometara pešačenja. Čim nakupujemo najneophodnije namirnice i platimo struju, odmah ćemo nazad na planinu. Poželjno je da kući stignemo pre mraka – priča Milan.
Naglašava da mu pomoć naših čitalaca život znači i da sa svakom donacijom skine veliko breme sa svojih leđa.
– Hvala porodici Nikolić, hvala svim dobrotvorima koji su nam do sada pomagali, hvala „Vestima“.
Ovom donacijom naš život će bar malo biti olakšan. Sada nam je najvažnije da živi i zdravi dočekamo proleće, a posle, videćemo – dodaje ovaj siromašni gorštak.
Da bi došla u Novi Pazar po donaciju, dobro je morala da se „oznoji“ i Mihrija Murić, koja živi u zabitom selu Stup kod Rožaja i sama, u planinskoj nedođiji, brine o sinovima Ernesu (16) i Enesu (14). Svaka donacija, pa i ova koju je dobila od porodice Hamidović, zlata joj vredi i pomaže joj da se izbori s mukom i sirotinjom koje je prate od rođenja.
Hrabra Mihrija godinama je brinula o svom znatno starijem suprugu Abdulahu, koji je preminuo prošle godine, a sada se, sečom drva i drugim najtežim poslovima, bori da iškoluje svoje sinove. Čitaocima „Vesti“ doživotno je zahvalna jer su joj kupili motornu testeru, kravu, nekoliko koza, šporet, frižider, a i pomogli uvek kada bi joj bilo najteže.
– Hvala Hamidovićima, neka ih Bog nagradi za sve dobro što čine. Želim im svaku sreću i dobro zdravlje – ističe hrabra i uporna Mihrija pre nego što će sa dva džaka brašna, paketom zejtina i najneophodnijim sredstvima za higijenu krenuti nazad u svoje zabito selo Stup.
Drvoseče
Milan i Mihrija važe za dobre drvoseče (njima su motorne testere kupili naši čitaoci) i pokušavaju da svoje porodice prehrane sečom drva. Posebno je „drvoseča za primer“ Mihrija koja, nažalost, nema za koga da radi jer je selo opustelo, pa ni drvoseče i drva niko ne traži. Nada se da će biti bolje kad stigne proleće. Boljim danima i pristojnoj zaradi od seče i izvlačenja drva nada se i porodica Milanović.
Najbolje crta
– Od prošle jeseni idem u školu koja je na drugoj strani sela, ali nije daleko. Još nisam pravi prvak već predškolac, ali znam sva slova, da brojim do 100 i mnogo pesmica. Moja vaspitačica kaže da najbolje crtam od sve dece – pohvalila nam se u Novom Pazaru mala Mara.
Prvi put smo je sreli pre pet godina dok je njena majka Eva plakala jer nije mogla da joj kupi ni najneophodnije namirnice za ishranu. Sada Mara više ne gladuje, lepo je obučena i toplo obuvena.
Čitaoci „Vesti“ njenoj porodici su obezbedili: kravu, koze, konja, kola, šporet, televizor i motornu testeru.
