Teško bolesnoj Snježani Plavšić Đurović iz Mahovljana kraj Laktaša i njenom sinu Gregoru proteklih dana na kućni prag stigao je novi dar. U pitanju je 290 evra, pomoć Kola srpskih sestara, Žene Mironosice pri crkvi Sveti arhiđakon Stefan u Kizborou. I baš kao i prethodnog puta kada je donacija stigla u ruke ove nesrećne žene, prve reči bile su:
– Bog ih blagoslovio!
Takva reakcija je sasvim i opravdana, budući da Snježana i njen sinčić i sam osetljivog zdravlja, neće morati da brinu bar oko najosnovnijih stvari za kratak period.
– Nama zaista nema ko da pomogne, a živeti od tuđe milostinje nije nešto što bismo ikome poželeli. Zato hvala do neba tim dobrim dušama izdaleka, koje misle na nas, neka ih dragi Bog čuva. Oni su naša jedina snaga i sigurnost u ovim preteškim vremenima, koja za Gregora i mene predstavljaju poseban vid iskušenja. Od ove pomoći odmah ću dokupiti lekove, ogrev i hranu, to nam je najvažnije – iskreno će Snježana.
Jedva se kreće
Dodavši na to činjenicu da ovoj samohranoj majci i njenom sinu skoro i ne stiže bilo kakva druga podrška, kao što je doskoro bio slučaj, više je nego jasno koliko im je dragocena pomoć čitalaca „Vesti“.
– Nama su uvek potrebni lekovi, ali isto tako i nužni da bismo opstali. Prošle godine, zbog teške osteoporoze, jer su mi odstranjeni hormoni, pukla mi je kost na nozi. Dodavši na to da sam zbog kortikosteroida za samo dva meseca dobila 20 kilograma, sada se i slabije krećem. Sve mi je teže. Zato ne mogu a da se ne zahvalim i svim drugim dobrim ljudima koji su nas održali. Bez njihove podrške ne smem ni da zamislim šta bi sa nama bilo – poručuje Snježana, koja zbog sinovljeve i svoje bolesti ne radi već duže od 11 godina.
Moraju da se čuvaju
Kao što smo već pisali, ova hrabra majka pored karcinoma materice ima još 12 oboljenja, među kojima i cističnu fibrozu pluća i tešku osteoporozu jer je posle nekoliko operacija, hemioterapija i zračenja dobila nekoliko hroničnih bolesti. Sin Gregor rođen je s retkom vrstom tumora jetre, zbog čega mora da boravi u skoro sterilnim uslovima. Gorak usud dodatno pritiskaju nemaština i nemogućnost da se sami izbore sa svime što je pred njima.
– Jedina naša sreća u ovom trenutku jeste što smo uspeli da se sačuvamo od korone, ali činjenica je da moramo da se čuvamo i od drugih, običnih virusa koji takođe mogu biti kobni po nas dvoje. Da me sada uhvati bilo kakav virus, nisam sigurna da bih preživela. Ne znam da li više i mogu da se brinem šta nam sutra nosi. Situacija je svakako teška. A šta će biti, jedino Bog zna – gorko će Snježana.
Radost i za Dimitrijeviće
Nije izostavljena ni njena imenjakinja, samohrana majka Snežana Dimitrijević iz Surčina, nemoćna da desetogodišnjem sinu Davidu, teškom srčanom bolesniku, obezbedi neophodne lekove. Budući da je Kolo srpskih sestara iz Kizboroa i njima uputilo pomoć od 290 evra, kao što smo već i zabeležili, Dimitrijevićima je takođe, odmah prosleđena na kućnu adresu.
– Koliko sam samo zahvalna tim ženama iz daleke Australije, teško je i da stane u nekoliko rečenica, a ja i ne umem drugačije da izrazim zahvalnost nego da im se do Boga zahvalim i poželim svaku sreću i blagoslov. Njihova pomoć nam zaista stiže u dobar čas. David je, kao što znate, bio hospitalizovan, menjali su mu bateriju na pejsmejkeru i propisali nove lekove za koje nisam imala novac, pa sam morala da se pozajmim. Sada ću odmah vratiti tu pozajmicu, ali i rešiti bar neki od računa koji mi ne daju mira. Socijalna pomoć koju primamo jednostavno nije dovoljna ni za najosnovnije potrebe, a zbog korona virusa i zdravstvenih problema kako Davida, tako i starije ćerke Nade nisam mogla da bar negde čisteći zaradim neki dinar – iskreno će Snežana Dimitrijević.
Podrška i dalje dobrodošla
– Od socijalne pomoći koja iznosi manje od 100 evra prosto ne možemo namiriti podstanarske račune i imati dovoljno za najosnovnije potrebe, a kamoli za lekove koji se često menjaju. David je i ovog puta izbegao najgore. Zbog teške kardiomiopatije još kao beba dobio je pejsmejker, pije razne lekove i često boravi u bolnici, ali zbog nedavnih problema s pejsmejkerom i raznih drugih tegoba koje idu uz to našli smo se u velikim problemima, iz kojih ne vidim izlaz. I zato veliko i od srca hvala još jednom tim divnim ljudima na drugom kraju sveta koji su mislili na nas. Podrška dobrih ljudi nam je svakako i dalje dobrodošla, da rešimo bar neku muku, da napravimo bar neke zalihe lekova za Davida i da ne strahujemo da ćemo se naći na ulici – kaže majka Snežana.
Mirni bar pola zime
– Kao što sam i prošli put spomenula, ogrev nam je pored lekova najpreči. Zahvaljujući tim dobrim dušama iz Kizboroa, moći ću da obezbedim bar polovinu od onoga koliko nam je potrebno da preguramo celu zimu, a to nije mala stvar – rekla je Snježana.
