Još jedna vredna donacija naših čitalaca iz daleke Australije obradovala je ovih dana samohranog oca Vukomira Tomovića iz novopazarskog naselja Šestovo, koji duže od decenije, nakon što mu je iznenada preminula supruga Zorka, bez ikakvih prihoda i u vrlo teškim uslovima, sam brine o nepokretnim sinovima Ivanu i Predragu.
Pomoć od 500 australijskih dolara Tomovićima su poslali Ljudi velikog srca iz Melburna ne sluteći da će zahvaljujući tome Vukomir, Ivan i Peđa moći što bolje da se pripreme za predstojeću zimu.
– Skoro sve donacije koje smo dobili u poslednje dve godine stigle su nam iz Australije, što je za svaku pohvalu i divljenje. Mnogo puta obradovali su nas „naša majka“ Rajka Tarlać i njeni prijatelji iz Sidneja. U martu smo od Veljka V. iz Melburna dobili 2.000 dolara, a sada iz ovog grada nam stiže još 500 dolara. Donacija nam je došla u pravom trenutku dok su pripreme za zimu u punom jeku i kada nam je pomoć najpotrebnija – priča Vukomir.
Korona otežala situaciju
Istina, kovid-19 znatno je otežao njegov i život njegovih od rođenja paralizovanih sinova i primorao ih da se povuku samo u svoja četiri zida.
– Pre pojave korona virusa Ivan i Peđa često su bili na rehabilitaciji u Specijalnoj bolnici Novopazarska banja što nam je mnogo značilo, jer im se uvek popravljalo zdravstveno stanje. Psihički su se, takođe, bolje osećali, a i štedeli smo na hrani i lekovima. Sada zbog korone rehabilitacija više nema, ne smeju ni u grad da odu i teško sve podnose. Prinuđen sam da im sam spremam jelo, da im pomažem u oblačenju, da ih perem i održavam kućnu higijenu – priča Vukomir.
Naglašava i da mu, iako ima više od 70 godina, ništa nije teško, jer bi za svoje sinove i život dao.
– Najnoviju donaciju Ljudi velikog srca ćemo potrošiti za nabavku ogreva, najpotrebnijih namirnica, zimnice, lekove i izmirivanje duga za struju. Hvala mnogo dobrotvorima iz Melburna, neka ih sreća prati i Bog čuva! Šta bi mi da nije ovako dobrih ljudi, ni sami ne znamo i zato hvala „Vestima“, hvala dijaspori, hvala Australiji – poručuje Vukomirov stariji sin Ivan, a njegov brat dodaje:
Nabavili električna kolica
– Korona nam nije dozvoljavala da od marta, kad smo iz Melburna dobili donaciju za nabavku električnih invalidskih kolica, rešimo ovaj problem. Ovih dana konačno smo kupili polovna kolica koja koštaju 1.000 evra. Čekamo samo još akumulatore pa da lagano i bez napora odemo do Novopazarske banje i centra grada. Kolica će znatno promeniti naš život, nikada ih ne bi nabavili da nije bilo čitalaca „Vesti“. Hvala im do Boga! Prenesite im naše velike pozdrave i neizmernu zahvalnost – poručuje Predrag Tomović.
Nepokretna braća i njihov bolesni otac jedva sastavljaju kraj s krajem, jer Vukomir više ne može da radi, a i da može, Ivana i Peđu ne bi smeo da ostavi same. Od grada Novog Pazara i državnih institucija nemaju nikakvu pomoć. Nadaju se da će im dobri ljudi iz naše dijaspore i dalje pomagati da se lakše bore sa zlom sudbinom i nevoljama koje ih prate skoro pet decenija.
I krov nad glavom poklon dobrotvora
Tomovići su živeli u selu Pasji Potok, na planini Rogozni udaljenom od Novog Pazara 30 kilometara i zimi često odsečenom od sveta. Naše čitaoce svojevremeno su šokirale slike Vukomira i Zorke koji na leđima i po snegu nose svoje sinove da bi došli do lekara u Novom Pazaru. Od tada im redovno pomažu, a pre deset godina u novopazarskom naselju Šestovo izgradili su im novu kuću, na placu koji im je tada, na insistiranje „Vesti“, poklonila opština Novi Pazar. Od useljenja u novi dom, Vukomir, Ivan i Peđa žive bolje, ali su oskudica i zdravstveni problemi iz dana u dan sve veći.
Treća rana
Od dečije paralize obolela je i Vukomirova unuka Katarina koja sada ima 12 godina i koja je najverovatnije povukla gen na svoje stričeve Ivana i Predraga. Ona je ćerka njegovog trećeg (zdravog) sina Zorana i snaje Marine, koji obilaze mnoge bolnice i još se nadaju da će medicina napredovati i da će za Katarinu biti leka. Da će njegova unuka jednoga dana prohodati nada se i deda Vukomir.
