Žitelji ivanjičkog naselja Crnjevo za Bogdana Lukovića imaju samo reči divljenja i hvale. Reč je o poštovanom čoveku koga mnogi uzimaju za primer oca kome je, uprkos mnogim problemima, cilj da prehrani svoju osmogodišnju ćerkicu Kristinu i da joj, dok je još na nogama, obezbedi da se ona, uprkos siromaštvu, ni po čemu ne razlikuje od druge dece i da svakog dana bude sita.
Ukoliko se nemaštini doda i činjenica da je Bogdan već davno oboleo od multipleks skleroze i da sa ćerkicom živi u iznajmljenom stanu, da mu se nagomilavaju dugovi za stanarinu i električnu energiju, onda priča o mukotrpnom životu Bogdana i Kristine zaslužuje da se nađe u našoj rubrici Humanitarni most.
Istina, Bogdan nerado govori o svojim problemima, ali pritisnut nedaćama, odlučio je da pričom olakša svojoj duši opterećenoj brojnim brigama.
– Nisam od onih ljudi koji zapomažu i traže. To ne bih ni sada uradio da je reč samo o meni. Međutim, u pitanju je moja ćerkica Kristina za koju bih išao i na kraj sveta. Moja muka je započela onda kada su mi lekari saopštili da sam oboleo od multipleks skleroze. Njihova prognoza bila je da ću se veoma brzo naći u invalidskim kolicima. Kako jedna muka ne ide sama, napustila nas je moja supruga i majka naše Kristine iz samo njoj znanih razloga. I tako, sa bolešću koja je napredovala i invalidskom penzijom od 12.000 dinara (oko 100 evra), u stanu koji sam iznajmio i koji plaćam 70 evra, Kristini sam u trenu postao i otac i majka – objašnjava Bogdan Luković.
Od dobrog radnika koji je živeo koliko-toliko pristojnim životom i imao svoje planove, dospeo je do situacije kada se bori za goli opstanak i da mu je od svih planova ostao jedan – da na put izvede ćerku Kristinu koja je odličan đak drugog razreda.
Podmukla bolest napreduje, a dugovi se nagomilavaju kao i Bogdanove brige kako da prehrani svoju jedincu, kojom se ponosi.
– Lekari se čude kako sam još na nogama, odnosno kako nisam u kolicima. Moj odgovor na to je da je moja želja da vodim brigu o detetu jača od bolesti, bar za sada. Protiv multipleks skleroze se nekako i borim, ali za dugove ne nalazim rešenje. Za kiriju dugujem oko 500 evra, za struju oko 200 evra, a uz sve to, na proleće moram da tražim drugi stan. I to ne zbog toga što je vlasnik kuće u kojoj stanujem ljut, njemu svaka čast, jer ima razumevanje za moje muke, već zato što je kuća na prodaju. Šta ću i kako ću dalje, ni sam ne znam, ali znam da moram da učinim sve da mi dete bude sito – nevoljne su reči Bogdana Lukovića.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
Ponosan i u muci
Iako Bogdan o svojoj muci ne govori sa komšijama, oni dobro znaju kako žive on i njegova ćerkica Kristina.
– Upoznati smo sa tim da njih dvoje bukvalno gladuju, a znamo i to da nikada ne pojedu obrok zajedno. Kada se jede, Bogdan se uvek nađe u nekom poslu dok Kristina ne bude sita, pa tek onda, ako nešto ostane, pojede i on. Podnosi veliku žrtvu i znamo da se dešava da danima bude samo na parčetu hleba. Pomažemo koliko možemo, ali i tu pomoć Bogdan nerado prihvata i uvek uz reči da će se revanširati. Po nama, primer je čoveka koji se istinski žrtvuje za svoje dete, zbog čega uživa veliko poverenje svih žitelja naselja Crnjevo – iskreno će jedan od Bogdanovih bližih komšija.
Kako pomoći?
Plemeniti čitaoci „Vesti“ koji mogu i žele da pomognu Bogdanu Lukoviću da reši bar neki od problema koji mu ne daju mira, mogu stupiti sa njim u kontakt na adresu: Ul. Moravička bb, Crnjevo, 32250 Ivanjica ili na broj telefona:00381 64 28 48 701. Novčanu pomoć iz Srbije mogu uputiti i na njegov žiro-račun otvoren u Poštanskoj štedionici na broj: 200-64458280-17.
