Rođen 1805. u Mokrinu, odmah nakon Prvog srpskog ustanka, Hadži Pavle Riđički je svojih gotovo 90 godina života pretvorio u spoj ekstremne znatiželje i rodoljublja. Titulu „hadži“ stekao je tokom velikog putovanja po Bliskom istoku, kada se okupao u reci Jordan i posetio Hristov grob u Jerusalimu – običaj koji se još od davnina daje svakom hrišćaninu koji hodočasti u Svetoj zemlji. Banatski plemić, advokat i veleposednik, umesto penzionerskog mira na imanju, u 80. godini krenuo je na trogodišnji put oko sveta.
U 81. godini Riđički postaje prvi Srbin na Nordkapu, najsevernijoj tački Evrope. Rođendan je proslavio na polarnom krugu, a preživeo je i uragan na moru koji je ostale putnike prestravio. Popeo se na italijanski vulkan Vezuv, a u Rimu je ušetao na audijenciju kod pape Lava XIII. Prišao mu je, poljubio ga kao rođaka i veselo pozdravio, ostavivši papu zapanjenog pred pojavom srpskog plemića sa brkovima.
Put ga je odveo u Egipat gde je na pijaci u Luksoru kupio mumiju sveštenika Nesmina. Nije je uzeo za sebe, „nego za srpski narod“, napisao je direktoru Narodnog muzeja u Beogradu 1888. godine. Organizovao je transport preko četiri mora i Dunava, što je bio logistički podvig 19. veka.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Tako je Pavle Riđički, obrazovani mecena i finansijer oslobodilačkih ratova, utemeljio egiptologiju u Srbiji. Beogradska mumija i danas je prisutna u Narodnom muzeju kao svedok njegovog neverovatnog života. Ovaj zaboravljeni junak iz Mokrina dokazao je da starost nije prepreka za avanturu. Kad sledeći put prođete pored mumije, setite se starog Hadži Pavla – čoveka koji je u 83. godini obilazio svet, a mislio na Beograd.
Piše: Stefan Bogdanović
