U požaru u luksuznom skijaškom centru Kran-Montana u Švajcarskoj je u novogodišnjoj noći stradala 41 osoba, uključujući i šest Italijana. Švajcarske vlasti odbijaju zahtev Rima za formiranjem zajedničkog istražnog tima i insistiraju na isključivoj nadležnosti kantonalnog tužilaštva u Valeu. Prema izveštavanju švajcarskog lista „Noje cirher cajtung“ (NZZ), to znači pojačanu saradnju kroz međunarodnu pravnu pomoć, ali bez stranog mešanja u ključne postupke.
Prema izveštaju NZZ, italijanska strana je prvobitno tražila direktno učešće u istrazi, posebno zbog broja žrtava i povređenih iz Italije, ali je nakon sastanka tužilaca u Bernu dogovor sveden na razmenu dosijea i informacija, bez formiranja zajedničkog, dvonacionalnog tima. Švajcarsko tužilaštvo u Valeu, na čelu sa državnom tužiteljkom Beatris Pilu, zadržava punu kontrolu nad krivičnim postupkom, fokusirajući se na vlasnike bara Moreti i moguće umešane lokalne zvaničnike, dok italijanska strana dobija pristup materijalima samo za svoje paralelne istrage.
Kako NZZ prenosi, ovakav pristup Švajcarske izaziva sumnje u Italiji, gde je tragedija i dalje glavna tema medija, uz emocije koje se svakodnevno podgrevaju, a vlada u Rimu je čak uslovljavala povratak svog ambasadora u Bern upravo formiranjem zajedničkog tima. Međutim, švajcarske vlasti ističu da požar, iako tragičan, nije prekogranični zločin poput terorizma, već lokalna nesreća koja ne zahteva dodatne komplikacije, poput jezičkih barijera i stalnih dolazaka italijanskih tužilaca u Vale.
Izveštavanje NZZ sugeriše da bi uključivanje italijanske strane moglo samo da uspori proces, ali kritičari u tome vide pokušaj Švajcarske da zaštiti sopstvene interese, posebno jer se tužilaštvo u Valeu već suočava sa optužbama za neubedljiv pristup. Ovakva zatvorenost podseća na slučaj požara u tunelu Kaprun u Austriji 2000. godine, kada je stradalo 155 osoba, uključujući i Amerikance, a austrijske vlasti nisu dozvolile strano mešanje u istragu. To je kasnije dovelo do oslobađajućih presuda optuženima i optužbi da niko nije adekvatno odgovarao za propuste u bezbednosti.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Ovakav stav Švajcarske deluje kao još jedan primer kako se iza pozivanja na suverenitet ponekad krije otpor prema stvarnoj međunarodnoj kontroli, čak i kada tragedija ima očigledne međunarodne posledice. Formalna saradnja kroz razmenu dokumenata jeste minimum, ali odbijanje zajedničkog istražnog tima ostavlja utisak zatvorenog sistema koji želi da zadrži potpunu kontrolu nad istragom i narativom. Iskustva iz ranijih evropskih tragedija pokazuju koliko lako pravda može ostati nedorečena kada izostane širi nadzor, a upravo zato ovakve odluke ne smiruju javnost, već produbljuju sumnju da će odgovornost opet ostati razvodnjena.
Piše: Nina Stojanović
