Zlehuda sudbina porodice Draškić iz Bačke Topole, samohrane majke Dejane (41) i njeno troje dece, Gregora (13), Viktorije (11) i Adrijana (9) koji boluje od Daunovog sindroma, daleko se čula.
Gregor je, kako su „Vesti“ pisale, zbog siromaštva godinama bio žrtva vršnjačkog nasilja, a prošle godine je brutalno pretučen, da bi početkom ove Više javno tužilaštvo u Subotici zaključilo da nema elemenata krivičnog dela nasilničko ponašanje.
Ovo troje dece je pre devet godina ostalo bez oca koji je preminuo je od kancera kada je Adrijan bio beba od šest nedelja. Nedavno je umrla i njihova baka, koja je bila od velike pomoći, jer je mama Dejana zbog saobraćajne nesreće od 2012. godine bila potpuno vezana za invalidska kolica. Tek nedavno je počela da hoda uz pomoć štaka. Ali, ni tu nije kraj njihovim mukama. Žive od porodične penzije i dečjeg dodatka, što je tek malo više od 200 evra. Za tuđu negu i pomoć koja pripada Adrijanu, moraju na svake dve godine pred komisiju.
Imajući sve to u vidu, ovoj namučenoj porodici proteklih dana prosledili smo pomoć našeg vernog čitaoca sa dalekog kontinenta, Veljka A. iz Sidneja. Tačnije, dar od 300 dolara, koje je ovaj dobrotvor izdvojio za desetinu štićenika Humanitarnog mosta.
– Podstanari smo, pa dok platimo kiriju i režije jedva ostane za život. Zimi mora da se ima za ogrev, pa se snalazim tako što uzmem kredit i otplaćujem ga čitave godine. I, tako ukrug. Ova pomoć za nas je ogromna i od velikog značaja. Tom divnom čoveku se ovom prilikom do neba zahvaljujemo. Obradovao nas je silno – priča Dejana Draškić, koja ima diplomu mašinskog tehničara.
Dok joj je majka bila živa, pokušala je da nađe bilo kakav posao i da nešto zaradi, međutim, kaže, odnos ljudi prema invalidima je i dalje negativan. Sada ne može da radi, jer nema ko da čuva njenog bolesnog dečaka. Pritom se i na njeno zdravlje odrazio dugi boravak u invalidskim kolicima, zbog čega se bori sa atrofijom mišića i osteoporozom stopala. Uz sve izdatke, tu su i pelene za Adrijana, pa za Gregora i Viktoriju ne ostane gotovo ništa. Veliki problem je i što Adrijan ne hoda, a Dejana kaže da su joj lekari objasnili da je uzrok psihološke prirode. Nažalost, morao je, ne svojom krivicom, da prestane da ide u školu za decu sa posebnim potrebama u Subotici udaljenoj 35 kilometara.
Najstariji Gregor je imao četiri godine kada je izgubio oca, za koga je bio jako vezan. Od šoka je zanemeo i nije govorio pola godine. S polaskom u školu je usledilo brutalno nasilje vršnjaka koje mu je stvorilo psihičke traume. Kako kaže njegova majka, tortura traje od prvog razreda, kada su se doselili u Bačku Topolu.
– Deca su ga vređala i maltretirala zato što nije imao mobilni telefon. On je iz novina isekao sliku telefona, zalepio na karton i nosio u džepu. Kada su to videli postali su još nemilosrdniji i brutalniji – priča nam kako je njen sin postao žrtva vršnjaka i torture koja je trajala sve do prošle godine.
Nije pomogao ni prelazak u drugu školu, problemi su postajali sve veći.
– Poslednji incident desio se prošle godine u martu na igralištu, gde je bio sa sestrom. Bez ikakvog povoda napalo ga je šest starijih đaka. Ćerka je uspela da pobegne i da me pozove iz prodavnice da mi kaže da brata tuku. Udarali su ga, kaže, rukama i nogama, po čitavom telu, pa i po glavi i, „nisu stali dok ga nisu izuli iz patika“. Jednu patiku su bacili u kontejner – priseća se Dejana.
Gregora ovih dana ponovo vodi na preglede zbog problema s kičmom koje su prema njenim rečima, možda posledica tog prebijanja.
– Donaciju dobročinitelja iz Australije iskoristiću za Gregorovu magnetnu rezonacu koju moramo obaviti privatno u Somboru. Dok to platimo, kao i prevoz, ostaće nam još malo da nečim obradujem decu – iskreno će majka Dejana.
Još 100 evra iz Španije
Tokom razgovora sa mamom Dejanom, saznali smo da im je u međuvremenu stigla i pomoć anonimnih donatora iz Španije. Čim su saznali za sudbinu Draškića, poželeli su da pomognu u granicama svojih mogućnosti i na njihov kućni prag uputili 100 evra.
– Iskoristiću ovu priliku da im se još jednom najsrdačnije zahvalim. Zahvaljujući njihovoj prijateljskoj ruci Gregora sam vodila dva puta kod ortopeda i jednom kod neurologa na pregled, a obradovala sam ga i novim patikama. Adrijana i Viktoriju častila sam slatkišima. Istina je da to sama nikako ne bih mogla da im priuštim u ovakvoj situaciji kada se borim da ponovo stanem na noge. Nama je stvarno svaka pomoć od velikog značaja – ispričala je majka Dejana.
Konačno nasmejan
Nakon što je ponovo krenuo u školu, Gregor je konačno počeo da se vraća kući nasmejan.
– Dobra vest je da su se stvari napokon vratile u normalu. Četvorica đaka koji su maltretirali mog sina su pošli u srednju školu, a preostala dvojica, za sada nisu pravili nikakve probleme. Posle toliko vremena Gregor dolazi kući sa osmehom na licu što meni donosi spokoj u duši, ali opreza nikad dosta. Najžalije mi je to što Gregor ne može da igra košarku koju toliko voli, upravo zbog kičme kao posledice batinanja. Ipak, daćemo sve od sebe da se u potpunosti oporavi, to nam je prioritet – rekla je Dejana.
[su_note note_color=“#ececec“ text_color=“#000000″ radius=“1″]POZIV DONATORIMA: [su_spacer] Ako želite da se uključite u neku od akcija HUMANITARNOG MOSTA, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara HUMANITARNOG MOSTA na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.[/su_note]
