S ljubavlju poslato da ništa ne zafali

Približilo se vreme jednog od najvećih hrišćanskih praznika, dani koje najradije provodimo u krugu porodice, trudeći se i da činimo dobra dela. Dr Jasminka Živojinović iz Esena je nesumljivo proteklih dana učinila baš to. Duboko ganuta pričom o manastiru Svete Petke Izvorske i monahinjama koje brinu o 88 štićenica mentalno zaostalih u razvoju, odlučila je da im pred praznike uputi donaciju od 1.000 evra.

– Dirnulo me je veoma kada sam na strani Humanitarnog mosta saznala da samo desetak monahinja brine o tolikom broju štićenica. Verujem da im nije nimalo lako i da su im potrebe velike. U ovom trenutku im je najpotrebnija finansijska pomoć, jer ništa se ne može dopremiti do njih. Moja želja je svakako bila da kad dođem u otadžbinu, lično im uručim pomoć u vidu garderobe, namirnica, sredstva za dezinfekciju, ali to je sada zbog korona virusa nemoguće. Nadam se da kada se cela situacija oko pandemije primiri i ponovo budemo u prilici da dođem u otadžbinu, da ću uspeti i u toj nameri – rekla je dr Jasminka Živojinović, koja već pune četiri decenije živi u Nemačkoj, gde radi kao internista.

Rodom je iz Kruševca, koji je ubrzo napustila zbog daljeg školovanja, otišavši u Beograd, a nedugo potom i u Nemačku, a skrasila se u Esenu.

– Više sam godina života provela u Nemačkoj, nego u Srbiji, ali uvek rado dolazim u otadžbinu da provedem malo vremena sa porodicom i prijateljima iz mladosti. Ne može čovek bez toga – iskreno će dr Jasna Živojinović.

Njen novčani dar, u međuvremenu, stigao je i na raspolaganju je monahinjama manastira Svete Petke Izvorske. To nam je potvrdila i mati Glikerija, poželevši da se od srca zahvali.

– Pre svega, želimo dr Jasni, kao i svim vašim čitaocima, dobro zdravlje i svaku božju blagodat. Za sve njih ćemo se moliti i našoj zaštitnici Svetoj Petki koja nam, sigurna sam, kroz ovako dobre ljude šalje pomoć i u ovim teškim vremenima. Želimo im i srećan Vaskrs, uz pozdrav – Hristos Voskrese! Isto tako zahvaljujemo se i svim drugim ljudima dobrog srca koji su nam pomogli da prebrodimo nedaće u kojima smo se nedavno našli. Želimo da znaju da su im vrata našeg manastira otvorena i da su svi i više nego dobrodošli – poručila je mati Glikerija Stevlić.

Manastir o kome ova hrabra monahinja vodi brigu već dugi niz godina zajedno sa još 12 sestara, pod svojim okriljem ima i Dom za decu ometenu u razvoju koji je, podsećanja radi, prethodnih meseci kuburio sa najosnovnijim potrebama, pa i računom za struju. Ipak, zahvaljujući dobrim ljudima širom sveta koji su im pohitali u pomoć čim su saznali za njihove probleme oni su otklonjeni.

– Sveta Petka brine o nama, mi smo samo poslušnice i trudićemo se i dalje da funkcionišemo što je bolje moguće, čak i u ovakvoj situaciji kada je sve na nama. Veliko hvala divnim ljudima koji misle na nas. Molićemo se svakog dana za njihovo zdravlje i sreću. Mnogo nam znači njihova podrška, jer imamo i štićenice koje nisu pokretne i često vape za dodatnom medicinskom pomoći, što iziskuje odmah i sredstva koja treba obezbediti – iskreno će mati Glikerija.

Njeno sestrinstvo tako i sada pored molitvi i bogosluženja veći deo dana čuva, brine i pruža bezrezervnu ljubav i duhovnu utehu deci koju su čak i roditelji ostavili zbog nemogućnosti da izađu na kraj sa njihovim umnim, fizičkim i psihičkim poremećajima.

Trenutno u manastirskom domu boravi 88 autističnih i u razvoju ometenih žena uzrasta od 18 do 80 godina, od kojih su 44 nepokretne.

Manastir primio u okrilje i izbeglice

Manastir Sveta Petka Izvorska nastao je još u 14. veku. Obnovljen je kao muški manastir 1824. godine. Svoj preobražaj i današnju namenu manastir je dobio 1942. godine, kad ga prvi put nastanjuju izbeglička deca. Još u vreme Drugog svetskog rata sestra Jefimija je uprkos oskudici u kojoj se manastir nalazio primila 30 izbegličke dece. Po završetku rata, igumanija Jefimija odlučuje da pod manastirske skute primi devojčice ometene u razvoju na trajnu negu i čuvanje.