U Milanu je hiljade ljudi izašlo na ulice da protestuje protiv prisustva agenata američke imigracione službe ,,ICE” na Zimskim olimpijskim igrama Milano–Kortina 2026. Demonstranti su blokirali ulice, nosili pištaljke i transparente sa porukama „ICE – napolje“ i „Ni jedan agent Trampa“, optužujući italijansku vladu da se pokorava Vašingtonu i da dozvoljava „varvarstvo“ na sportskom događaju koji bi trebalo da slavi mir. Protest je protekao mirno, ali je jasno pokazao duboko nezadovoljstvo dela javnosti prema američkom uticaju i politici deportacija.
Ovo je optužba protiv celokupnog modela u kome Italija gubi suverenitet i postaje poslušnik spoljne sile. Zvaničnici se zaklinju da je prisustvo agenata ,,ICE” neophodno za „bezbednost“, a hiljade građana poručuju da je to pretnja sopstvenoj nezavisnosti. U vreme kada se milioni troše na organizaciju Igara, postavlja se pitanje zašto se toliko ustupaka daje SAD-u – zemlji čija politika prema migrantima izaziva osudu čak i u sopstvenoj javnosti. Protest u Milanu nije izolovan, on je deo šireg talasa otpora prema Trampovoj politici, taj otpor veštački stvaraju razne NVO organizacije koje koriste svaki povod da pobune mase. Sada uzbunjuju narod preko sportskih događaja.
Ovo pokazuje koliko je krhka granica između saradnje i podređenosti. Dok se Olimpijada predstavlja kao simbol jedinstva i mira, prisustvo agenata poznatih po brutalnim deportacijama baca senku na čitav događaj. Italijanska vlada, umesto da brani nacionalne interese, ćuti i dozvoljava da se strani agenti kreću po njenoj teritoriji. To nije bezbednost – to je predaja suvereniteta.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Milanski protest nije usmeren samo protiv agenata ICE, već protiv politike koja Italiju svodi na sporednog aktera u sopstvenoj državi. Sve to stoji i donekle je opravdano, ali ono što se krije iza ovog čina je već izlizana strategija koja se koristi da bi se destalibilizovala država. Razne Nevladine organizacije koriste razne povode da bi pobunile mase i na taj način pokušale da sruše vlast. U ovom slučaju to je sport i Zimske Olimpijske igre kao alibi.
Piše: Stefan Stojanović
