Profesor u penziji iz Prizrena, Zvonimir Stevanović, koji od progona 1999. godine živi u Novom Sadu, podelio je za portal Srpski ugao dragocenu uspomenu povodom Savindana – fotografiju iz lične arhive nastalu pre šest decenija u Prizrenskoj bogosloviji.
„Na fotografiji su u prvom planu tadašnji vladika raško-prizrenski, a kasnije naš dobri patrijarh Pavle, zatim rektor Bogoslovije Metodije Muždeka, moj otac Trifun, a u pozadini i učenici bogoslovije. Vladika i sveštenici fotografisani su u trenutku dok lome slavski kolač baš na proslavi Svetog Save, i to 1962. godine“, kaže Stevanović za Vesti Online.
Stevanović ističe da je vladiku Pavla poznavao od najranijih dana i da je imao privilegiju da ga posmatra u vremenu kada je Prizren još bio veliko duhovno i kulturno središte srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.
„Patrijarh Pavle je u Prizren došao 1950. godine, kada je bio profesor i vaspitač u Pravoslavnoj bogosloviji Svetih Kirila i Metodija. Sve vreme njegovog boravka u Prizrenu, moj pokojni otac Trifun bio je njegov đakon. U to vreme moj otac je radio i kao ekonom i honorarni nastavnik crkvenog pojanja u Bogosloviji. Predavali su tada i generaciji u kojoj je bio i kasniji patrijarh SPC, gospodin Irinej“, priča Stevanović.
U njegovom sećanju, vladika Pavle ostaje kao čovek koji je, pre svega, učio druge ličnim primerom.
„Vladika Pavle je bio Božiji blagoslov srpskom narodu u Prizrenu i okolini. Taj sveti čovek je oplemenio i naučio skromnosti i trpeljivosti ne samo mene, nego i sve nas koji smo imali čast da ga lično poznajemo. Poštovali su ga tada i ljudi drugih vera“, svedoči Stevanović.
Dodaje i epizodu koja po njemu najbolje oslikava Pavlovu mirnoću i hrišćansku širinu, čak i u trenucima poniženja.
„Uprkos tome što su ga neki mrzitelji svega onog što je srpsko vukli za bradu, čak i u centru Prizrena, on ih na sudu nije krivično gonio, uz blagu reč da će nas ‘Bog’ sve kažnjavati“, kaže Stevanović.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Ova fotografija nije samo uspomena, već dokument vremena – Savindan u Prizrenu, slavski kolač u Bogosloviji i u prvom planu vladika koji će kasnije postati simbol skromnosti i hrišćanske čvrstine. Na njoj je i još jedan veliki sveštenik Srpske pravoslavne crkve – rektor prizrenske Bogoslovije Metodije Muždeka, za koga savremenici svedoče da je bio jedan od retkih koji je napamet znao gotovo čitavo Sveto pismo.
Piše: Siniša Kostić
