Institut „Srpski Most“ sa sedištem u Malmeu ocenjuje da posete koje se formalno nazivaju „fact-finding“ sve češće liče na političke misije sa unapred formiranim zaključcima u kojima se u Srbiju dolazi sa unapred „upisanim minusom“, a na terenu se zatim traže rečenice i slike koje treba da potvrde već složenu priču. U tom kontekstu Institut navodi i sastav samoizabrane delegacije Evropskog parlamenta koja je boravila u Srbiji i na sopstvenu inicijativu došla u posetu. Delegaciju predvodi Marta Temido (S&D), a u njoj su Rasa Juknevičienė, Reinhard Lopatka i Davor Ivo Štir (EPP), zatim Tonino Picula (S&D), Helmut Brandstetter (Renew), Vladimir Prebilič (Greens/EFA), Șerban Dimitri Sturdza (ECR) i Petr Bystroň (ID). Svi evroparlamentarci koju su došli u nenajavljenu, iznenadnu posetu pripadaju političkim organizacijama koje podržavaju nezavisno Kosovo, odlikuje ih ekstremno levičarska ideologija i klima aktivizam.
„Poenta nije u raznolikosti na papiru, već u tonu – ne može se biti i tužilac i sudija. Ako se polazi od zaključka, činjenice se ne traže da bi se saznala istina, nego da bi se opravdalo ono što je već napisano“, poručuju iz Instituta.
Institut dodaje da podržava reformske procese u Srbiji i jačanje institucija, ali „po meri građana Srbije“, bez pritisaka i etiketiranja. „Srbija je stara evropska nacija. Ne upiremo prst ni u koga, ali nećemo ni da drugi upiru prst u nas, pogotovo ne na osnovu političkih šablona koji se ponavljaju iz godine u godinu. Međunarodno pravo ne može da važi kako kome odgovara: ili važi za sve, ili prestaje da bude pravo i postaje alat politike“, navodi se u saopštenju.
U intervjuu za Vesti Online, direktor Instituta „Srpski Most“ iz Malmea, Aleksandar Spasić govori o politizaciji evropskih institucija, odnosu prema međunarodnom pravu i mestu Srbije u evrointegracionom procesu.
Vesti Online: Kako ocenjujete nedavnu posetu delegacije Evropskog parlamenta Srbiji?
Dolazak evroparlamentaraca nije problem sam po sebi. Problem je što se poruke i očekivanja često formulišu mnogo pre same posete, pa ona na kraju služi kao potvrda već gotovog narativa, a ne kao stvarno utvrđivanje činjenica na terenu. Ako govorimo o dijalogu, on mora počivati na poštovanju institucija zemlje domaćina i na realnom uvažavanju pravnih i političkih realnosti u Srbiji. Presude pre suđenja nisu dijalog.
Vesti Online: Šta je po Vama najveći problem u načinu na koji Evropski parlament pristupa Srbiji?
Najveći problem je duboka politizacija. U rezolucijama i javnim istupima Evropskog parlamenta granica između legitimne brige za reforme i otvorenog političkog pritiska koji zadire u suverenitet države često se briše. Reforme su Srbiji potrebne – pre svega zbog naših građana, ali ne smeju postati poluga za nametanje političkih ocena koje nemaju oslonac u međunarodnom pravu.
Vesti Online: Mnogi u Briselu i medijima tvrde da je Srbija izolovana i da mora prihvatiti sve uslove da bi napredovala ka EU. Kako to komentarišete?
To je opasna i netačna teza. Srbija ne stoji pred izborom između evropske saradnje i nacionalnog dostojanstva. Partnerska saradnja sa EU ne znači odricanje od ustavnih temelja i pravnog kontinuiteta države. Biti proevropski orijentisan i istovremeno insistirati na međunarodnom pravu nije kontradikcija. Kontradikcija je zahtev da Srbija „napreduje“ tako što će prihvatiti političke konstrukcije koje nisu deo važećeg međunarodnog pravnog poretka.
Vesti Online: Kosovo i Metohija su uvek u prvom planu. Kakav je stav Instituta „Srpski Most“?
Stav je jasan i nepromenjen. Sve polazi od međunarodnog prava. Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244 i danas je važeći pravni okvir: potvrđuje suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije i predviđa suštinsku autonomiju u tom okviru. Svaki ozbiljan pregovor mora počivati na dokumentima, a ne na političkim željama ili neobavezujućim rezolucijama.
Vesti Online: Šta mislite o optužbama da Srbija nije ispunila obaveze iz Briselskog sporazuma?
Briselski sporazum mora se tumačiti i primenjivati celovito. Najvažnija obaveza koja nije ispunjena jeste formiranje Zajednice srpskih opština sa jasno definisanim nadležnostima i garancijama. Ne postoji selektivna primena: ili se primenjuje u celini, ili se otvoreno priznaje da više ne važi. Sve između ruši poverenje i čini dijalog besmislenim.
Vesti Online: Evroparlamentarci često uslovljavaju napredak Srbije „normalizacijom odnosa sa Prištinom“. Kako gledate na to?
Normalizacija svakodnevnog života ljudi je legitimna i potrebna. Ali normalizacija ne može biti zamena za pravne obaveze, a još manje prikriveni put ka priznanju. Dijalog mora ostati u okviru međunarodnog prava i postojećih sporazuma. Kad se normalizacija pretvori u politički pritisak, prestaje da bude mirotvorno sredstvo i postaje faktor destabilizacije.
Vesti Online: Tokom posete bilo je primedbi i na simboliku i odnos prema istorijskim temama. Koliko su simboli važni?
Simboli u politici nisu sporedni. Kada se određene teme prećutkuju ili relativizuju, to je poruka. Evropske vrednosti podrazumevaju doslednost i u kulturi sećanja. Ne može postojati selektivna empatija niti selektivna osuda zločina. Ako se govori o pomirenju, ono mora počivati na punoj istini, bez izuzetaka i dvostrukih standarda.
Vesti Online: Koja bi bila Vaša poruka delegaciji Evropskog parlamenta i Toninu Piculi lično?
Merite Srbiju istim aršinima kao i sve druge države. Poštujte međunarodno pravo i ne tražite od Srbije da se odrekne sopstvenih ustavnih i državnih temelja zarad trenutne političke konjunkture.
Vesti Online: Kako vidite konstruktivan put napred?
Tri ključna elementa:
nepokolebljivo poštovanje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN; dosledna i ravnopravna primena međunarodnog prava prema svim stranama u regionu; povratak dijalogu zasnovanom na činjenicama, a ne na unapred pripremljenim političkim narativima.
Piše: mr Jasmina Dragutinović
