Hteo to neko da prizna ili ne, ali kada se pomene list „Vesti“ i rubirka Humanitarni most, gotovo da se po automatizmu podrazumeva i humanost naših ljudi u svetu koji godinama nesebično pomažu bolesnima, siromašnima, starima i ostavljenima u domovini. U ovom slučaju, ne zaboravljaju samohranog oca Bogdana Lukovića iz ivanjičkog naselja Crnjevo.
On se, uprkos teškoj bolesti lavovski bori da na put izvede svoju devetogodišnju ćerkicu Kristinu. Nakon što ih je napustila Bogdanova supruga, ćerki je postao i otac i majka.
Podsećanja radi, nekad dobrom radniku i suprugu i još boljem ocu sve je krenulo nizbrdo onda kada su mu lekari saopštili da boluje od multiple skleroze. Potom je iz ko zna kojih razloga porodicu napustila Bogdanova supruga i Kristinina majka, a Bogdan se dovijao kako je znao i umeo da svojoj ćerkici obezbedi koliko-toliko pristojno detinjstvo. Kako kažu Bogdanove komšije koje imaju mnogo poštovanja prema samohranom ocu, prolazilo je i po nekoliko dana, a da Bogdan nije imao ni parče hleba u kući. Jer zbog bolesti nije mogao da radi, inavlidska penzija jedva 12.000 dinara, a dugovi za iznajmljeni stan i za struju su se nagomilavali. Bio je, rekao je u svojoj ispovesti za „Vesti“ prilikom prvog susreta, na ivici da zakorači u ambis iz kojeg nema povratka. Ipak, veru su mu vratili naši ljudi iz sveta nakon pisanja o njegovoj neveseloj sudbini i životu u kome ga održava jedino ljubav i briga za svoju devojčicu Kristinu.
Pre nekoliko dana Bogdanu Lukoviću je uručena donacija od 50 evra koja je stigla od anonimnog humaniste iz Kelna u Nemačkoj. Dar je stigao baš u trenutku kada se Bogdan posle mnogo godina spremao da otputuje u Lukovsku banju na lečenje bolesti koja je u međuvremenu napredovala. Sa njim se, jer nema gde i kod koga da je ostavi, na put sprema i njegova ćerka Kristina.
– Lekari su mi, kao i mnogo puta do sada, izašli u susret i u banju me uputili kada je Kristina na školskom odmoru, a novac koji mi je poslao humanista, Bog mu dao zdravlje, stigao je u pravom trenutku – reči su zahvalnosti Bogdana Lukovića čije ime mnogi u Ivanjici izgovaraju sa poštovanjem znajući šta sve čini, uprkos bolesti i nemaštini, da svojoj ćerki Kristini obezbedi da bude kao sva druga deca.
Posle mnogo godina Bogdan Luković je otišao u banju za lečenje jer je nakratko, zahvaljujući pomoći humanih ljudi, rasterao tmurne oblake iznad njegovog još tmurnijeg života. Međutim, Bogdan i Kristina su još uvek daleko od „zelene grane“ jer ih ispred vrata podstanarske sobe ponovo čekaju dugovi, bolest koja napreduje, brige, nemaština i glad.
Zahvalnost dobrotvorima
Bogdan Luković zahvalio se svima koji su uz njega i njegovu ćerku.
– Još jednom hvala i Vesni iz Kronale u Australiji, Zoranu Đokoviću iz Švjacarske, Hasanu Čoloviću iz Nemačke, Vesni Milojević iz Francuske, Zoranu Bratučeviću iz Švjacarske, Elviri Savić iz Austrije, Nadi Stojanović Lazić iz Švajcarske, Stefanu Mitroviću iz Francuske, Dušanu Kociću iz Austrije, Veri Popov iz Londona, Zdravku Vučiniću iz Crne Gore, Predragu Lukiću iz Nemačke, Vesni Radosavljević iz Austrije i mnogim drugim znanim i neznanim koji su mi pisali i podržali me da istrpim sve ovo što mi se dešava – rekao je Bogdan.
