U pravom trenutku, kad se bliže Nova godina i Božić, dobrotvorka Rajka Tarlać i njeni prijatelji iz Sidneja u Australiji ponovo su se, po ko zna koji put, setili dvoje mučenika i hrabrih ljudi iz Novog Pazara. Tačnije, samohrane majke Bajre Suljović, koja 25 godina sama, u iznajmljenom sobičku i bez ikakvih prihoda, brine o teško bolesnoj i nepokretnoj ćerki Arijeti, i Vukomira Tomovića, samohranog oca iz prigradskog naselja Šestovo, koji 10 godina sam brine o svojim paralizovanim sinovima Ivanu i Predragu.
Bez dinara u kući
Hrabroj Bajri i njenoj Arijeti od dobrotvorke Rajke i njenih prijatelja stiglo je 200 dolara, a Vukomiru, Ivanu i Peđi 400 dolara.
– Čim sam vas videla na vratima znala sam da nam pomoć stiže od Rajke Tarlać, jer nam ova velika dobrotvorka šalje donacije pred svaki značajniji praznik ili datum. I uvek to bude u pravom trenutku kad obično u kući ostanemo bez dinara, kao da vide i znaju da smo u nevolji – priča Bajra Suljević.
Naglašava da će dobijeni novac potrošiti za ogrev, lekove i namirnice.
– Zima je, pa šporet gori neprestano, dan-noć, jer zbog Arijete koja loše spava i često ima bolove, kuća stalno mora da je topla. Slabo smo se spremile za zimu, u jednom trenutku strahovale smo da ćemo se posmrzavati od hladnoće, jer nam je ponestalo drva, međutim, čim smo se nedavno obratile humanitarcu Hidu Muratoviću i čitaocima „Vesti“, znale smo da će nam dobri ljudi priteći u pomoć. Ogreva imamo za narednih mesec-dva dana, platile smo i struju, pa možemo računati na bojler i na toplu vodu, imamo i nešto od namirnica i najneophodnije lekove. Rajkina donacija dobro će nam doći da platimo struju, kupimo bar još metar drva, obnovimo zalihe namirnica i nabavimo lekove za mene i Arijetu. Hvala Rajki i svim drugim dobrotvorima koji nam pomažu, Bog neka ih čuva! – poručuje Bajra koju je muž ostavio čim je od lekara dobio vest da će roditi dete sa anomalijom.
Nikada se nije javio da pita šta je sa detetom, niti da pošalje dinar pomoći.
Nema iznenađenja
Donacija iz Sidneja nije bila veliko iznenađenje ni za Vukomira Tomovića i njegove sinove. Već su navikli da ih Rajka Tarlać i njeni prijatelji obraduju uoči Vaskrsa, Nove godine, Božića…
– Nama je Rajka druga majka, svi je tako doživljavamo. Kao našu pokojnu majku Zoru i baku Vukosavu, obe su nas iznenada napustile pre 10 godina. Od tada o nama brine samo otac Vukomir kome zaista nije lako, jer ne može ništa da radi, a i godine i bolesti ga stižu – priča stariji Ivan koji povremeno boravi u Specijalnoj bolnici Novopazarska banja.
U međuvremenu, sa bratom i ocem živi u kući koju su im svojevremeno izgradili čitaoci „Vesti“.
– Pozdravite nam našu dobru majku Rajku i sve njene prijatelje i ljude koje voli. Želimo joj dobro zdravlje i svaku sreću u životu – dodaje Vukomirov mlađi sin Predrag.
Golo preživljavanje
– Nama je svaki evro, dolar ili dinar zlata vredan jer se i bukvalno borimo za golo preživljavanje. Šta bismo mi bez dobrih ljudi poput Rajke Tarlać i njenih prijatelja koji nam pomažu da se lakše izborimo sa svim nedaćama koje nas decenijama prate? Od Ivanovog i Predragovog rođenja i saznanja da boluju od teškog oblika paralize i da će celog života biti vezani za invalidska kolica, naš život je borba, muka i tuga golema. Dobri ljudi iz celog sveta pomogli su nam da se iz zabitog Pasjeg Potoka na planini Rogozni doselimo u Novi Pazar i u naselju Šestovo izgradimo kuću. Pomažu nam da platimo struju, kupimo ogrev i namirnice i snabdemo se lekovima. Neizmerno smo im zahvalni zbog toga i prosto nemamo reči kojima bi im izrazili divljenje i poštovanje – ističe Vukomir Tomović.
Sanjaju o elektro-kolicima
Ivan i Predrag imaju samo jedna „ručna“ kolica koja sve teže pokreću jer su im sa godinama ruke znatno oslabile. Svi dosadašnji pokušaji da kupe električna ili neka druga motorna kolica, makar i polovna, kojima bi mogli da odu do grada ili do bolnice u Novopazarskoj Banji do sada su ostali bez rezultata. Ivan i Predrag se, ipak, nadaju da će ih pre ili kasnije dobiti, a u svojim očekivanjima najviše nade polažu u čitaoce „Vesti“.
