Prenos moštiju Svetog Luke u Smederevo 1453. godine predstavlja jedan od najuzvišenijih trenutaka u istoriji srpskog naroda. U godini kada je Carigrad pao pod tursku vlast, a sudbina srpske prestonice Smedereva, poslednjeg bedema slobodne Srbije, postajala sve neizvesnija, despot Đurađ Branković potražio je utehu u svetinji, moštima apostola Luke, prvog ikonopisca i lekara. Verovalo se da mošti donose isceljenje i zaštitu narodu i državi. Njihova cena bila je ogromna, trideset hiljada zlatnih dukata, isplaćenih turskom sultanu Mehmedu II, ali njihova vrednost merila se verom i nadom.
Kada su mošti krenule iz Epira ka Smederevu, svuda su pobožno dočekivane. Tog 12. januara 1453. godine Smederevo je postalo pozornica veličanstvene ceremonije. Despot sa suprugom Jerinom, sinovima Grgurom, Stefanom i Lazarom, kćerkom Marom i snahom Jelenom izašao je izvan bedema da dočeka svetitelja. Narod sa svećama preplavio je ulice, a sveštenici nosili zlatna kandila i ikone. Masa okupljenih toliko je pritiskala kovčeg da je despot morao postaviti stražare da krče put.
Mošti su prenoćile u dvorskoj crkvi, a potom položene u novoizgrađenu Blagoveštensku crkvu, gde su ostale do pada Smedereva 1459. godine, kada su Turci odneli svetinju i razorili crkvu.
Sećanje na događaj nije izbrisano. Tokom 1930-ih, u hramu Svetog Georgija ruski slikar Andrej Bicenko oslikao je prizor prenosa moštiju, prikazujući despota i porodicu kako kleče pred Svetim Lukom, koji ih blagosilja.
Danas, iako se autentičnost moštiju čuva u sporovima između Padove i Venecije, za Smederevo nema dileme, Sveti Luka ostaje večni zaštitnik grada. Njegovo ime nosi novi hram i zdravstveni centar, a uspomena na dan kada je nada ušla kroz gradske bedeme i dalje živi kao simbol vere jače od tame.
Pogled redakcije portala Srpski ugao
Više od pet vekova kasnije, događaj prenosa moštiju Svetog Luke i dalje živi u sećanju Smedereva, pokazujući kako tradicija, vera i kolektivno pamćenje opstaju kroz vekove, povezujući prošlost i sadašnjost grada.
Piše: Stefan Bogdanović
