Dečak koji je tražio top da osveti porodicu
Kada je Momčilo Gavrić sa osam godina krenuo da traži srpsku vojsku, u njegovim očima više nije bilo detinjstva, samo bol i odlučnost. Austrougarski vojnici su mu zverski ubili majku, oca i sedmoro braće i sestara. Umesto igračaka, dobio je pušku i vojničku kapu. Pridružio se Drinskoj diviziji, koja je tog dana osvetila njegovu porodicu, a on je postao kaplar. Najmlađi podnarednik u istoriji ratovanja.
Prošao je Cersku i Kolubarsku bitku, preživeo albansku golgotu držeći se za šinjel svog poočima, bio ranjen na Kajmakčalanu i učestvovao u proboju Solunskog fronta. Na Krfu ga je zagrlila Lejdi Pedžet, u Engleskoj je učio kao dečak u uniformi, a u Jugoslaviji mu nisu verovali. Kada se pojavio na regrutaciji 1929. i rekao da je već ratovao, oficir ga je ismejao i poslao u zatvor. Ćutao je i kad su ga komunisti streljali, a spasao ga je jedan skojevac. Ćutao je i kada su ga ponovo hapsili, jer nije hteo da da prilog „bratskim Arbanasima“.
Tek 1964. godine, novinari Politike objavili su priču „Gde je podnarednik Gavrić?“. Susret sa pukovnikom Ćirićem, koji mu je sačuvao zlatnike i Albansku spomenicu i vratio mu dostojanstvo. Od tada je krenuo po školama i domovima kulture, da svedoči i uči mlade o časti, stradanju i ljubavi prema otadžbini. Francuzi su mu dali orden, Grci zlatnu ploču na Krfu, a u Srbiji, konačno poštovanje koje je zaslužio.
Momčilo Gavrić preminuo je 1993. godine, tiho, kao što je i živeo. Između dva ćutanja, ostala je priča koja obavezuje.
Viđenje redakcije – SRPSKI UGAO:
Ne, Srbija ga nije zaboravila. Zaboravila ga je komunistička Jugoslavija, ali današnja Srbija pamti i sa ponosom čuva sećanje na Momčila Gavrića, srpskog viteza, dečaka u uniformi, svedoka stradanja i junaštva koje nadilazi vreme.
