U jednoj od bečkih osnovnih škola, gde samo četvoro dece od celog razreda govori nemački, majka Sabine G. (ime promenjeno) morala je da povuče radikalnu odluku, da prebaci svoju sedmogodišnju ćerku Lenu u privatnu školu i plati 560 evra mesečno. Kako izveštava austrijski portal „heute.at“, ova priča otkriva duboku krizu u bečkom obrazovanju, gde jezičke barijere sprečavaju normalnu nastavu, a roditelji gube veru u javne institucije. Lena, posle godinu dana u školi još uvek nije znala abecedu, sada uči u mirnijem okruženju, dok njena majka upozorava: „Nisam htela da gledam kako mi ćerka zaostaje.“
Prema detaljima koje „heute.at“ prenosi iz majčinih reči, problemi su počeli odmah po upisu u lokalnu školu blizu njihovog stana. Nastavnici su bili prinuđeni da stalno prevode i objašnjavaju, ostavljajući malo vremena za pravu nastavu. U drugom razredu situacija se pogoršala – devetogodišnji dečak ponavljao je razred već drugi put zbog nedostatka nemačkog, dok su deca različitih godina i interesovanja sedela u istom odeljenju. „To je uticalo na Lenu – nije napredovala“, kaže Sabine, a portal navodi da je petoro ili šestoro dece već ponavljalo prvi razred.
Osim akademskih teškoća, majka je primetila i kulturne uticaje koji su je zabrinuli. Lena je iznenada odbila da jede šniclu, jer su joj školski drugovi rekli da je svinjetina „nečista“, a leti je prestala da nosi kratku odeću. „Osećala sam da je moje dete pod jakim uticajem“, prenosi „heute.at“ njene reči, ističući kako su ovi incidenti bili kap koja je prelila čašu. U školama poput ove, gde svaki drugi učenik ne govori dovoljno nemački, a u nekim slučajevima samo petoro od 170 ima nemački kao maternji jezik, slični problemi postaju pravilo, a ne izuzetak.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Nekontrolisana migracija i politika otvorenih granica ozbiljno su uzdrmale EU. Ono što se prema izveštajima, dešava u školama mnogi vide kao posledicu godina doseljavanja migranata sa Bliskog istoka, bez dovoljno integracije. Jezičke barijere usporavaju nastavu, a učionice se pretvaraju u improvizovano prevođenje umesto učenje. Jezik je nosilac kulture i zajedništva, zato bez jasnih pravila nema ni stabilnog sistema. Ako se trend ne zaustavi strožom kontrolom migracije, obaveznim jezičkim programima i doslednim sprovođenjem zakona, EU rizikuje da izgubi koheziju.
Piše: Nina Stojanović
