Više od polovine prošlogodišnjih brucoša u Austriji potiče iz porodica u kojima niko pre njih nije studirao. Statistički podaci bečkog instituta IHS potvrđuju da 54% studenata prve godine čine deca čiji roditelji nemaju fakultetsku diplomu, a taj udeo je najizraženiji na visokim školama primenjenih nauka gde iznosi 63%, dok na klasičnim univerzitetima taj procenat pada na 48%.
Struktura upisa, iako naizgled šalje sliku o dostupnosti studija, zapravo pokazuje surove prepreke za mlade iz neakademskih krugova. Manjak uzora i sistemske podrške neretko deluje kao nevidljiva kočnica koja ih odvraća od studentskih klupa.
Podatak da je svaki drugi brucoš prvi student u porodici ukazuje na ograničenu društvenu pokretljivost. Umesto ravnopravnog pristupa, jasno se vidi razlika između onih koji dolaze iz akademskog okruženja i onih koji tek probijaju taj put.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Austrjiski sistem mora da snosi odgovornost za ovakvo stanje. Fokus ne sme biti samo na statistici, već na stvarnom problemu – zašto generacija roditelja nije imala priliku da se školuje, dok njihova deca danas biju bitke koje su drugima nevidljive. Ovi mladi ljudi sami krče put kroz sistem, boreći se sa manjkom informacija, nedostatkom podrške i odsustvom uzora u svom najbližem okruženju.
Piše: Stefan Bogdanović
