U Austriji je inflacija u martu naglo porasla na 3,1%, sa februarskih 2,2%. Gotovo ceo skok od 0,9 procentnih poena potiče od poskupljenja energenata, goriva i lož-ulja izazvanog ratom SAD i Izraela protiv Irana i delimičnim zatvaranjem moreuza Hormuz, kroz koji prolazi petina svetske nafte. Usluge su i dalje glavni dugoročni pokretač tekuće inflacije sa rastom od 4,5%.
Prema brzoj proceni Statistik Austria, energija se u martu poskupela za 6,1% u odnosu na isti mesec prošle godine. Dok su pre rata cene energenata bile pod kontrolom, sukob u Zalivu brzo je promenio sliku. Iran je blokirao ključni pomorski prolaz, što je dovelo do skoka svetskih cena nafte i gasa i direktno udario na austrijska domaćinstva i privredu. Oesterreichische Nationalbank, OeNB (centralna banka Austrije), već je reagovala revizijom prognoza. Za 2026. godinu očekuje prosečnu inflaciju od 2,7%, umesto ranijih 2,4%. Do maja tekuće godine inflacija bi mogla da pređe 3,0%, a zatim da se do kraja godine spusti na oko 2,5%. Za 2027. predviđa se 2,3%, a za 2028. godinu 2,1%.
Istovremeno, OeNB je smanjila prognozu rasta BDP-a na samo **0,5 odsto** za 2026. (sa prethodnih 0,8 odsto). U pesimističnim scenarijima, ako se rat oduži i cene energenata ostanu visoke, inflacija bi mogla da dosegne 3,8 ili čak 4,2 odsto, a privreda da uđe u blagu recesiju sa padom BDP-a od 0,2%.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Rat koji traje od kraja februara već pokazuje jasne posledice. Zatvaranje Hormuza izazvalo je nestašice i paniku na tržištima energenata. Austrijanci već osećaju veće račune za gorivo i grejanje, a sekundarni efekti, viši troškovi transporta i proizvodnje, pretiće da se preliju na hranu i druge potrošne artikle.
Kada velike sile zarate na Bliskom istoku, narod u Evropi plaća račun kroz skuplji život. Dok Zapadna Evropa još pokušava da se oporavi od prethodnih kriza, novi geopolitički šok ponovo testira otpornost ekonomije. Građani Austrije, kao i susednih zemalja, suočavaju se sa realnošću u kojoj energija i stabilnost nisu date, već zavise od događaja daleko od njihovih granica.
Piše: Stefan Stojanović
