Doktorirao, a godinu dana kasnije radi neplaćenu praksu i živi od naknade za nezaposlene, to je gorka stvarnost za sve veći broj mladih akademika u Švajcarskoj 2026. godine. Kako prenosi švajcarski portal „20 Minuten“, slaba konjunktura, kriza u farmaceutskoj industriji i ubrzani razvoj veštačke inteligencije pretvorili su san o dobrom poslu posle mastera i doktorata u dugotrajnu frustraciju, neizvesnost i ekonomsku neodrživost.
Mario L. odbranio je doktorat iz biomedicine u aprilu 2025. godine, ulažući godine prekovremenog rada, vikende i velika odricanja. Danas ne uspeva da pronađe nijednu plaćenu juniorsku poziciju. Poslodavci ga odbijaju uz obrazloženje da je ili „prekvalifikovan“ ili da nema „relevantnog iskustva“, iako je tokom doktorskih studija radio znatno više od punog radnog vremena. Trenutno je na neplaćenoj praksi u okviru bridž-programa za akademike i prima socijalnu pomoć koja mu jedva pokriva osnovne troškove života.
Njegova koleginica Ronja K. prošla je još teže. Posle više od sto poslatih prijava, profesionalno optimizovanog CV-ja i brojnih informativnih razgovora, nije pozvana ni na jedan intervju. Zbog toga je počela da prikriva doktorsku titulu, jer je poslodavci smatraju previše kvalifikovanom za laboratorijske pozicije koje želi. Umesto istraživačkog rada, danas predaje hemiju u internatu – posao koji je ne ispunjava. Kao dete radničke porodice, koja je tokom studija radila dva honorarna posla, Ronja je sada prinuđena da uzima studentske kredite kako bi preživela.
Sličan problem pogađa i bankarski sektor. Frančesko A., koji je 2022. godine završio studije poslovne ekonomije, suočava se sa posledicama spajanja UBS-a i Credit Suissea. Studije su za njega bile veliki napor, praćen stalnim finansijskim brigama, a danas radi posao koji više liči na običnu administraciju nego na stručnu poziciju za koju se školovao.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Švajcarska decenijama ističe znanje kao najvažniji resurs i privlači strane talente, sada na brutalan način se odnosi prema sopstvenim. Umesto da ceni upornost i visoko obrazovanje, sistem ih kažnjava. Doktori nauka rade besplatno ili završavaju na birou, dok poslodavci traže „iskustvo“ umesto stvarnog znanja. Ova alpska zemlja time ne pokazuje samo privremenu ekonomsku slabost, već i ozbiljan sistemski neuspeh – odbacivanje generacije najobrazovanijih mladih ljudi. Za sve koji iz Srbije i regiona gledaju na Zapad kao na „obećanu zemlju“, ovo je hladan tuš i važna lekcija, tamo diploma nije garancija, a obrazovanje bez pravednog tržišta rada lako postaje skupa iluzija.
Piše: Stefan Stojanović
