U Kantonu Cirih u Švajcarskoj, mladi, a već odrasli ljudi tonu u zavisnost od roditelja. Već sada 46% 25-godišnjaka živi kod kuće sa roditeljima, a ako se trend nastavi, početkom 2030-ih više od polovine (preko 54%) biće prinuđeno da ostane pod istim krovom sa mamom i tatom, za 8% više nego danas.
Statistički ured kantona otkriva alarmantnu sliku, od 2020. godine stopa prvog iseljenja naglo opada. Mladi koji su 2024. godine postali punoletni imaju samo 46% šanse da se isele pre 25. rođendana, a čak 20% njih (24% muškaraca) ostaće kod roditelja i sa 30 godina. Žene se iseljavaju nešto ranije, ali pad pogađa oba pola podjednako.
Glavni krivac je brutalna stambena kriza, kirije u Cirihu su među najvišim na svetu, mali stanovi su retki kao zlato, a početne plate mladih ne prate galopirajuće troškove. Umesto da grade samostalan život, generacije su osuđene na hotelski smeštaj kod roditelja. Dugotrajno školovanje i nesigurnost posla samo pogoršavaju situaciju, ali koren problema leži u sistemskoj propasti tržišta nekretnina, gde profit prioritet ima nad pristupačnim stanovanjem.
Sociolozi poput Betine Izengard pokušavaju da ublaže sliku, tvrdeći da su savremeni roditelji „egalitarniji“ i da deca više ne moraju da beže od kuće da bi se osećala slobodno. Ali takve fraze zvuče kao cinična opravdanja za društvo koje mladima uskraćuje osnovnu nezavisnost. U zemlji koja se hvali demokratijom i prosperitetom, mladi su prinuđeni da žive u infantilnom produžetku detinjstva, jer bogati kanton ne može da obezbedi krov nad glavom sopstvenoj deci.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Ova statistika nije samo brojka, ona je optužnica protiv neoliberalnog modela koji mlade pretvara u večite goste u sopstvenim životima. Dok se Cirih guši u luksuzu, njegova budućnost ostaje zarobljena u dečjoj sobi.
Piše: Stefan Stojanović
