U Stokholmu, simbolu evropske „progresivne“ tolerancije, kriminalne bande ciljaju najranjivije, učenike sa kognitivnim poteškoćama u specijalnoj gimnaziji Polhem. Prema izveštaju grada, ova škola sa 200 dece sa invaliditetom postala je laka meta regrutovanja za drogu i nasilje, zbog blizine Fridhemsplana, otvorene pijace narkotika. Direktorica Suzan Avander upozorava: deca su poverljiva i nesvesna opasnosti, lako manipulisana za zadatke poput nošenja oružja, ili pucnjave.
Ovo je simptom duboke krize u Švedskoj, gde su liberalne politike dovele do eksplozije bandi. Članovi klanova vise ispred škola, koristeći socijalne mreže za kontakt, Fejsbuk i Instagram su glavni alati. Učenici sa invaliditetom, često izolovani, postaju „savršeni“ regruti, lako su podložni, a pritom nepoznati policiji. Policija procenjuje da ih ima oko 14.000 aktivnih u kriminalu, a 48.000 povezanih sa kriminalom. Deca od 8 godina već ulaze u mrežu.
Gradske vlasti, pod socijaldemokratama, pokrenule su pilot-projekate, slobodnih aktivnosti, digitalne edukacije, mere koje opozicija (Moderaterna) naziva „besmislenim“. Andreja Hedin kritizuje: „Jedan teretana neće zaustaviti regrutovanje za eksplozije.“ Predlažu 10 miliona kruna za jače obezbeđenje i policijsku saradnju, ali kritičari vide ovo kao kozmetiku za havariju bezbednosti.
Specijalna škola u Jarvi i druge već godinama su mete, gde bande kontrolišu teritoriju, čak i školske izbore. Ovo otkriva neuspeh multikulturalizma i socijalne zaštite.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Švedska, nekada uzor socijalne harmonije, danas tone u haos gde kriminalne bande regrutuju decu od 8 godina za nasilje i drogu, sa preko 1.700 maloletnika u mrežama samo u 2024. godini. Vlada, umesto da napadne korene kao što su i siromaštvo, ona bira kozmetičke mere poput snižavanja krivične odgovornosti na 13 godina, skrećući pogled od sistemske krize.
Klanovi koriste decu kao „topovsko meso“ za pucnjave i bombe, jer ispod 15 godina izbegavaju kazne. Policija beleži duplo više sumnjivih među populacijom mlađom od 2015.- og. godošta, a regrutovanje ide preko enkriptovanih aplikacija. U oblastima poput Malmea i Jarve, deca iz ugroženih zona postaju žrtve, ali sada se širi na sve slojeve. Znak da je multikulturalni model pukao.
Vlada kao rešenje obećava više specijalnih zatvora za mlade i brisanje onlajn sadržaja, ali kritičari optužuju: ovo je reakcija, ne prevencija. Umesto socijalnih programa i izlaznih puteva, fokus na kazne rizikuje da gurne bande ka još mlađim regrutima.
Piše: Stefan Stojanović
