Dok se Evropska unija hvali svojim „zelenim“ inicijativama i podrškom ratu u Ukrajini, alarmantni podaci Eurostata otkrivaju duboku socijalnu krizu – čak 93,3 miliona građana EU živi u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti, što je gotovo petina stanovništva. Posebno zabrinjava pad Nemačke, nekadašnjeg ekonomskog motora kontinenta, koja je sada pala na prosečan nivo EU, a krivica se pripisuje nesmotrenim politikama iz Brisela, kako prenosi nemački portal „Deutschland Kurier“ u svom izveštaju.
Posebno poražava činjenica da u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti nema nikakvog pravila prema vremenu pristupanja EU- podjednako su pogođene i zemlje koje su Uniji pristupile ranije, poput Grčke i Španije, kao i one koje su ušle kasnije, poput Litvanije i Rumunije, ali i osnivačke članice, poput Italije. To pokazuje da briselska politika ne pravi razliku po „starosti“ članstva, već da sistemski produbljuje nejednakosti kroz sankcije, migracione tokove i zelenu tranziciju, čije posledice najviše snose obični građani. Prema najnovijim podacima Eurostata, najteža situacija i dalje je na istoku i jugu kontinenta, a uz spor napredak na nivou cele EU, ostaje otvoreno pitanje koja će zemlja sledeća izbiti na vrh ove porazne liste. Brisel, pritom, nije ni blizu cilja da do 2030. godine smanji broj ugroženih za 15 miliona, već svojim politikama sve više produbljuje krizu umesto da je rešava.
Prema Eurostatu, koji je ove podatke objavio krajem aprila 2025. godine za 2024. godinu, indikator AROPE (rizik od siromaštva ili socijalne isključenosti) obuhvata ljude sa prihodima ispod 60% nacionalnog medijana, one koji pate od teške materijalne situacije ili žive u domaćinstvima sa niskim radnim intenzitetom. „Deutschland Kurier“ ističe da je situacija pogoršana od pandemije korone uz rastuće troškove života, eksploziju cena energije i slabe ekonomske performanse. U Nemačkoj je na primer, stopa rizika sada oko 21%, što je daleko od ranijih godina, kada je bila ispod proseka, a izveštaj optužuje EU za nametanje migracione politike, izlazak iz nuklearne energije i finansiranje rata u Ukrajini, što je dovelo do dodatnih troškova od preko 100 milijardi evra.
Kako „Deutschland Kurier“ navodi, citirajući političara AfD-a Petra Bistrona, ove mere iz Brisela direktno ugrožavaju industriju i radna mesta. Nemačka proizvodnja opada već četvrtu godinu zaredom, fabrike se zatvaraju, a kompanije sele proizvodnju zbog visokih cena energije i sankcija. Eurostatovi podaci pokazuju da su najteže pogođene zemlje poput Bugarske (30,3%) i Rumunije (27,9%), ali čak i bogatije države poput Španije i Grčke imaju stope preko 25%, dok EU nije ni blizu cilja da do 2030. godine smanji broj ugroženih za 15 miliona. Ovo prema izveštaju, nije samo ekonomski neuspeh, već i dokaz da briselska birokratija favorizuje ideološke projekte na račun običnih građana.
Pogled redakcije portala Vesti Online
U ovim brojkama je još jedan dokaz da Evropska unija postala mašina za generisanje kriza u kojoj se nacionalni interesi žrtvuju u ime „zajedničkih vrednosti“ koje služe samo elitama. Umesto da kritički preispita svoju politiku, Brisel nastavlja sa sankcijama i zelenim dogmama koje siromaše milione građana, a Srbija bi trebalo da se kloni takvog „evropskog sna“ koji se pretvara u noćnu moru za građane.
Piše: Nina Stojanović
