Na dan kada su reporteri "Vesti" i humanitarac Hido Muratović krenuli u zabiti Rogozne da Mariji i njenim roditeljima uruče poklone (naša čitateljka je želela da im donaciju uruči upravo Muratović), nad planinom je besnelo nevreme. Kiša je lila kao iz kabla, bujice su nosile inače loše i često neprohodne puteve, pa se do Žunjevića moglo samo pešice ili zapregom. Srećom, funkcionisao je mobilni telefon.
– Sedite u kolima dok se vreme stiša. Ne pokušavajte da idete po blatu, dolazimo mi po vas – poručio nam je Milan.
Posle dva sata, kompletna porodica Milanović stigla je u Belansku, mesto u podnožju planine do koga vodi uski i vodom na više mesta oštećeni asfaltni put.
– Znamo za neke preke puteve kojima smo brzo stigli do vas. Glavni put do sela je znatno oštećen. Upravo zbog lošeg puta. Zahvaljujući nekim ranijim donacijama čitalaca "Vesti", kupili smo konja Ciga, koji nam je sada glavno prevozno sredstvo. Dobar je, pitom i pažljiv, Marija je za sve vreme puta baš lepo spavala – dodaje Milanova supruga, a Marijina majka Eva.
Milanovići su se mnogo obradovali novoj donaciji anonimne donatorke iz Nemačke, koja ne želi da joj se ime pominje u novinama, a mala Marija želela je da još na pola puta vidi šta ima u paketu.
– Mislili smo da novcem koji nam je pretekao adaptiramo kuću, pre svega pod koji je zemljani, pošto smo nedavno kupili kravu. Ali, Cigo nam je bio preči. Zbog deteta moramo imati vezu sa ambulantom u Lukarima i sa Novim Pazarom. Na Rogozni je zaprega još najbolji i najsigurniji prevoz – priča Milan.
U nastavku razgovora naglašava da će mu donacija iz Nemačke mnogo značiti da uradi još ponešto u svom domaćinstvu, što do sada nikako nije mogao.
– Sagradićemo malu štalu za Ciga, a pokušaćemo da, uz još nešto novca, koji smo ostavili za ne daj bože, postavimo patos i pokrijemo krov na kući. Više nismo ni gladni, ni žedni, naša Marija ima dovoljno mleka. Obukli smo se i obuli, platili smo i dug za struju i dobili televizor… Jedno vreme bićemo mirni – naglašava Eva Milanović i dodaje:
– Sve to omogućili su nam čitaoci "Vesti" iz celog sveta, koji su nas iznenadili ne samo poklonima već i pismima podrške i pozivima, kojima nas hrabre da ostanemo na svom ognjištu i borimo se za malu Mariju. Mislili smo da smo od svih zaboravljeni, da su nas opština i država otpisali i da za nas nema nade. Pokazalo se da, ipak, o nama neko brine i da nam pomaže. Divan je osećaj kada shvatite da u svoj muci i sirotinji, dok se borite da detetu obezbedite litar mleka, niste sami. Hvala svima do neba!
Biće još deceMilan i Eva Milanović su se mnogo obradovali kada su pre tri godine dobili Mariju. Nedugo potom i razočarali kada su shvatili da na najsiromašnijoj planini u Srbiji ne mogu da je prehrane, a kamoli da joj ponude i nešto više. Ipak, posle svih donacija i podrške koje su dobili od zemljaka sa svih meridijana, kažu da će, uz božju volju, Mariju možda uskoro obradovati bratom ili sestrom. |
