Potražnja za organskom hranom u Austriji i Nemačkoj dostiže rekordne nivoe, ali domaća proizvodnja ne uspeva da prati rast. Potrošači kupuju više nego ikada, dok zalihe sirovina i broj proizvođača ostaju ograničeni. Rezultat su nestašice, rast cena i sve glasnije kritike politike prema sektoru.
Prema podacima tržišnih analiza, austrijska domaćinstva su prošle godine kupila 2,3 odsto više organske hrane, dok je potrošnja porasla za 6,5 odsto. U Nemačkoj je promet skočio za gotovo sedam odsto i premašio 18 milijardi evra. Ipak, obradive površine pod organskom proizvodnjom povećane su tek neznatno. U Austriji gotovo svaka četvrta farma posluje organski, dok je u Nemačkoj taj udeo znatno manji.
Proizvođači upozoravaju da je prelazak na organsku proizvodnju spor i skup. Birokratija, investicije i strogi propisi odvraćaju mnoge farmere. Istovremeno, potražnja za organskim jajima i mesom premašuje domaću ponudu. Ptičji grip dodatno je poremetio tržište jaja, a slični problemi javljaju se i kod mesa. Austrija čak izvozi deo proizvodnje, dok istovremeno zavisi od uvoza određenih sirovina.
Predstavnici sektora kritikuju selektivne poreske mere, ocenjujući ih kao kratkoročne i nedovoljno efikasne u borbi protiv inflacije. Organska hrana, kažu, ostaje skuplja, ali i otpornija na krize. Potrošači su spremni da plate više, ali sistem podrške proizvođačima ne prati tu spremnost.
Industrija upozorava i na rizik da će, bez jasne strategije, rast potražnje dovesti do većeg uvoza umesto jačanja domaće proizvodnje. Debata o genetskom inženjeringu i novim pravilima Evropske unije dodatno unosi neizvesnost u sektor. Organsko tržište raste, ali bez snažnije podrške i stabilnih uslova, moglo bi da se suoči sa uskim grlima. Rekordna potražnja sama po sebi nije dovoljna – potrebna je dugoročna politika koja će omogućiti da proizvodnja sustigne apetite potrošača.
Pogled redakcije portala „Vesti Online”
Organska hrana više nije prolazni trend, već ozbiljan deo tržišta i svakodnevne potrošnje. Ipak, ako država i nadležne institucije nastave da šalju nejasne i protivrečne signale – od zamrzavanja subvencija do komplikovanih propisa – rizik je da će domaća proizvodnja stagnirati, a police puniti uvozna roba. Potrošači su pokazali spremnost da plate kvalitet i održivost. Na potezu je politika: ili će pratiti taj talas i ojačati domaće proizvođače, ili će dozvoliti da rekordna potražnja postane još jedna propuštena razvojna šansa.
Piše: Stefan Stojanović
